РТС Наука: Програмска шема - субота, 25. јул 2026
Проветравање, 8. еп. 2ц (R)
У магазинској емисији Проветравање, кроз низ прилога водимо вас на различите крајеве света. Кроз музику, језик, књигу и жељу за знањем - путујемо од Србије до Америке, Кине и Јапана.
Енциклопедија за радознале: Струганик и друге приче (R)
Емитовање серијала почело је у јесен 1996. године. Идеја за поднаслов, од посебне вредности и важности, је преузета од Завода за заштиту споменика културе који тако категоризује споменичко благо наше земље.
Приђи ближе: Увек може горе али и доле (R)
У четвртој епизоди серије "Приђи ближе" Беба се суочава са чињеницом да превише труда око дечка може и да га одбије.
Проветравање, 7. еп. 2ц
У магазинској емисији Проветравање, кроз низ прилога водимо вас на различите крајеве света. Кроз музику, језик, књигу и жељу за знањем - путујемо од Србије до Америке, Кине и Јапана.
Енциклопедија за радознале: Мост у Станичењу и друге приче
Емитовање серијала почело је у јесен 1996. године. Идеја за поднаслов, од посебне вредности и важности, је преузета од Завода за заштиту споменика културе који тако категоризује споменичко благо наше земље.
Приђи ближе: Избори се
Завирите иза кулиса избора за председника одељења у трећој епизоди тинејџерске игране серије ’’Приђи ближе’’ . II – 3 не зна како да се одлучи између два кандидата који су готово по свему исти. Да ли ће у кампањи превагнути пријатељске везе, лажна обећања или нешто треће? За то време и Мома води своју политичку битку. Како се на неколико разговора за посао као услов појавило чланство у политичкој странци Мома у очајању почиње да размишља о тој могућности. Не знајући којој опцији да се приклони у помоћ позива свезнајућег Пашу. Љубици се не мили Паша, а Беби да јој отац загази у политичку колотечину.
Лични космос: Мала и велика историја - Зима књижевности (R)
Деведесетих година прошлог века, историчари почињу да пишу о судбинама појединаца који су остајали на маргинама великих битака, преврата, сукоба, ратова. Историју чине и приватно и интимно, она постаје и персонализована.
Српски јунаци средњег века: Цар Душан, II део (R)
Сви знамо за Душанов законик. Знамо да је био први српски цар, као и да је владао највећим царством у нашој историји...
Архитектура данас: Горан Војводић (R)
Бавити се архитектуром у Србији данас је изазов. Ако при свему томе достигнете да вас сврставају у нашу архитектонску елиту, онда сте више него успешни. Горан Војводић је управо такав.
Преваспитани: Никола Шкорић 1 (R)
Живимо у колотечини своје свакодневице. Мељу нас ординарне, репетитивне активности услед којих сусрете не доживимо онако како би било корисно, и потребно – као могућност да нешто спознамо. Овакве прилике машимо чак и у случају када нам буду, неком приликом, доступни неки паметни, животно и професионално остварени ликови.
Декодирање науке: Људскост нас чини људима (R)
Декодирајући најсавременија научна достигнућа, занимљивим и поучним темама из свакодневнице савременог човека на забаван начин предочавамо, специфична и интригантна, а надасве корисна научна достигнућа и њихову примену у животу људи. Емисија нуди одговоре, који ће свакоме омогућити да пронађе корисне савете за квалитетнији живот уз примену науке.
Наука 50: Крст (R)
Како тумачити човекову жудњу и чежњу за вајањем крста, можда, најзагонетнијег симбола у историји човечанства? Када је осмишљен први крст који највише сличи данашњима?
Култура Срба у Хрватској: Далматински Срби, трећа епизода (R)
У завршној епизоди посвећеној култури далматинских Срба идемо у Шибеник. У друштву Владике далматинског Никодима обилазимо православне цркве које су у овом граду присутне од 16. века.
Пројекат сутрашњица, 331. емисија (R)
Овај модерни научни магазин сачињен од научних, а истовремено животних прича са бројних меридијана, у свакој епизоди – са становишта научних ауторитета – потврђује нераскидиву везу између науке и човека данашњице. Представљањем данашњице пројектује се боља и успешнија сутрашњица, планира здравији и дужи људски век и чува природа као примарни услов опстанка.
Еду глобал, 289. еп. (R)
Србија мора да усклади економски развој са људским правима и заштитом животне средине уз јачање културе одговорног понашања, процена је експерата УН за бизнис и људска права.
"313": Милански едикт, 7. еп. (R)
Крајем фебруара 313. године у Милану су се састали цареви Константин и Лициније како би сагледали ситуацију насталу после обрачуна са савладарем Максенцијем. У верским питањима на састанку је постигнут договор који модерни истраживачи означавају као Милански едикт, едикт о верској толеранцији. Објављивање Миланског едикта један је од најважнијих датума у светској историји и догађај који је историју човечанства окренуо у новом смеру.
Проветравање, 7. еп. 2ц (R)
У магазинској емисији Проветравање, кроз низ прилога водимо вас на различите крајеве света. Кроз музику, језик, књигу и жељу за знањем - путујемо од Србије до Америке, Кине и Јапана.
Енциклопедија за радознале: Мост у Станичењу и друге приче (R)
Емитовање серијала почело је у јесен 1996. године. Идеја за поднаслов, од посебне вредности и важности, је преузета од Завода за заштиту споменика културе који тако категоризује споменичко благо наше земље.
Приђи ближе: Избори се (R)
Завирите иза кулиса избора за председника одељења у трећој епизоди тинејџерске игране серије ’’Приђи ближе’’ . II – 3 не зна како да се одлучи између два кандидата који су готово по свему исти. Да ли ће у кампањи превагнути пријатељске везе, лажна обећања или нешто треће? За то време и Мома води своју политичку битку. Како се на неколико разговора за посао као услов појавило чланство у политичкој странци Мома у очајању почиње да размишља о тој могућности. Не знајући којој опцији да се приклони у помоћ позива свезнајућег Пашу. Љубици се не мили Паша, а Беби да јој отац загази у политичку колотечину.
Добро је, добро је знати: Нова пирамида исхране
На основу прегледа научних истраживања о храни и здрављу, Администрација САД-а ажурира сваких пет година смернице за исхрану.
Пантеон Матице српске: Јован Нако, 6. еп.
На састанку који је одржан 4. по старом календару, или 16. фебруара 1826. основана је у Пешти Матица српска, најстарија културна установа нашег народа.
Ослобођење Београда - 80 година после: Београдска операција, 1. еп.
Након серије Живот у окупираном Београду 1941–1944. из 2022. године Редакција документарног програма реализовала је серију Ослобођење Београда 80 година после.
Декодирање науке: Декодер породичних односа
Декодирајући најсавременија научна достигнућа, занимљивим и поучним темама из свакодневнице савременог човека на забаван начин предочавамо, специфична и интригантна, а надасве корисна научна достигнућа и њихову примену у животу људи. Емисија нуди одговоре, који ће свакоме омогућити да пронађе корисне савете за квалитетнији живот уз примену науке.
Српски јунаци средњег века: Лазар Хребељановић, I део
Играно-документарна серија Српски јунаци средњег века, реализована је по сценарију и у режији Гордана Матића, а према идеји глумца и редитеља Радоша Бајића. Свака од десет епизода прича причу о животу и судбини неког од највећих јунака српског средњег века: Марку Краљевићу, цару Душану, браћи Вукашину и Угљеши Мрњавчевићу, кнезу Лазару, Змају Огњеном Вуку, Милошу Обилићу, Вуку Бранковићу. Сазнаћемо и много тога о политичко-економској и друштвеној ситуацији, као и о свим другим аспектима живота у тадашњој Србији.
Студио знања: О психолошком здрављу
Ове недеље гледате специјално издање емисије Студио знања, посвећено једној од најважнијих тема савременог друштва - психичком здрављу.
Мање познати хотели света: Шиналани - Мексико
На скривеној обали Мексика, тамо где се џунгла спушта све до Тихог океана, налази се једно од најнеобичнијих места за одмор на свету – хотел Шиналани. До њега се не стиже путем, већ искључиво чамцем, кроз нетакнуту природу.
Мање познати хотели света: Бања Хоши - Јапан
У новој епизоди серије Мање познати хотели света откривамо једно од најнеобичнијих места на свету – чувену Бању Хоши у Јапану, гостионицу која већ више од 1.300 година дочекује путнике и чува традицију далеко од савременог света.
Наука 50: Наука
Шта наука у суштини представља? Има ли наука икаквих ограничења? Кога данас називамо научником? Да ли су порекло свести и порекло космоса и даље две највеће научне непознанице? Није ли исконско полазиште сваке науке и филозофије здрав разум? "Наука не покушава да отвори врата неограниченој мудрости и свезнању, већ да постави границу грешке", сматра академик Зоран Kовачевић.
Лични космос: Од Сопоћана до бање код Прибоја
Археолог Марина Бунарџић, истраживач-саветник Републичког завода за заштиту споменика културе, води гледаоце до манастира Сопоћана где су у току ископавања и радови на трпезарији манастира. Тим поводом, у разговору са игуманом манастира, Оцем Теоктистом, разговара о фрескама које се сматрају најлепшим фрескама Средњег века, о елементима античке уметности, фигурама и лицима апостола у покрету, који зраче радошћу и лепотом и најављују поетику потоње западне Ренесансе. Ктитор манастира, краљ Урош И, син Стефана Првовенчаног и унук Немањин, владао је мирно и мудро и очито, захваљујући смислу за лепо и вредно, оставио за собом Манастир Сопоћане који се од 1979, налази на УНЕСКО-вој листи светске баштине.
Добро је, добро је знати: Нова пирамида исхране (R)
На основу прегледа научних истраживања о храни и здрављу, Администрација САД-а ажурира сваких пет година смернице за исхрану.
Пантеон Матице српске: Јован Нако, 6. еп. (R)
На састанку који је одржан 4. по старом календару, или 16. фебруара 1826. основана је у Пешти Матица српска, најстарија културна установа нашег народа.
Ослобођење Београда - 80 година после: Београдска операција, 1. еп. (R)
Након серије Живот у окупираном Београду 1941–1944. из 2022. године Редакција документарног програма реализовала је серију Ослобођење Београда 80 година после.
Декодирање науке: Декодер породичних односа (R)
Декодирајући најсавременија научна достигнућа, занимљивим и поучним темама из свакодневнице савременог човека на забаван начин предочавамо, специфична и интригантна, а надасве корисна научна достигнућа и њихову примену у животу људи. Емисија нуди одговоре, који ће свакоме омогућити да пронађе корисне савете за квалитетнији живот уз примену науке.
Српски јунаци средњег века: Лазар Хребељановић, I део (R)
Играно-документарна серија Српски јунаци средњег века, реализована је по сценарију и у режији Гордана Матића, а према идеји глумца и редитеља Радоша Бајића. Свака од десет епизода прича причу о животу и судбини неког од највећих јунака српског средњег века: Марку Краљевићу, цару Душану, браћи Вукашину и Угљеши Мрњавчевићу, кнезу Лазару, Змају Огњеном Вуку, Милошу Обилићу, Вуку Бранковићу. Сазнаћемо и много тога о политичко-економској и друштвеној ситуацији, као и о свим другим аспектима живота у тадашњој Србији.
Студио знања: О психолошком здрављу (R)
Ове недеље гледате специјално издање емисије Студио знања, посвећено једној од најважнијих тема савременог друштва - психичком здрављу.
Мање познати хотели света: Шиналани - Мексико (R)
На скривеној обали Мексика, тамо где се џунгла спушта све до Тихог океана, налази се једно од најнеобичнијих места за одмор на свету – хотел Шиналани. До њега се не стиже путем, већ искључиво чамцем, кроз нетакнуту природу.
Мање познати хотели света: Бања Хоши - Јапан (R)
У новој епизоди серије Мање познати хотели света откривамо једно од најнеобичнијих места на свету – чувену Бању Хоши у Јапану, гостионицу која већ више од 1.300 година дочекује путнике и чува традицију далеко од савременог света.
Наука 50: Наука (R)
Шта наука у суштини представља? Има ли наука икаквих ограничења? Кога данас називамо научником? Да ли су порекло свести и порекло космоса и даље две највеће научне непознанице? Није ли исконско полазиште сваке науке и филозофије здрав разум? "Наука не покушава да отвори врата неограниченој мудрости и свезнању, већ да постави границу грешке", сматра академик Зоран Kовачевић.
Лични космос: Од Сопоћана до бање код Прибоја (R)
Археолог Марина Бунарџић, истраживач-саветник Републичког завода за заштиту споменика културе, води гледаоце до манастира Сопоћана где су у току ископавања и радови на трпезарији манастира. Тим поводом, у разговору са игуманом манастира, Оцем Теоктистом, разговара о фрескама које се сматрају најлепшим фрескама Средњег века, о елементима античке уметности, фигурама и лицима апостола у покрету, који зраче радошћу и лепотом и најављују поетику потоње западне Ренесансе. Ктитор манастира, краљ Урош И, син Стефана Првовенчаног и унук Немањин, владао је мирно и мудро и очито, захваљујући смислу за лепо и вредно, оставио за собом Манастир Сопоћане који се од 1979, налази на УНЕСКО-вој листи светске баштине.
Коментари