Хронологија једног бомбардовања, четврти део

Зграда Амбасаде Републике Кине бомбардована је 7. маја. Троје кинеских новинара је погинуло. НАТО је признао грешку и изразио жаљење уз објашњење да је за све крива застарела мапа Београда коју је ЦИА дала. Потом бомбе падају и на болницу. Погођена је зграда неурологије Клиничко-болничког центра Драгиша Мишовић. Тада су страдала три пацијента. Тешко је оштећена и зграда гинекологије, у којој је у том тренутку било око 40 породиља. За гранатирање Болнице Драгиша Мишовић у Београду, видно обележене црвеним крстом, изговор је био другачији. Како су рекли један пројектил је погрешно усмерен и прелетео је мету за 450 метара. Бомбардовање затвора Дубрава на Косову и Метохији представља најконтроверзнији догађај током бомбардовања. НАТО је у неколико наврата 19. и 21. маја бомбардовао затвор у којем је било око 1.000 припадника УЧК оптужених и осуђених за тероризам, убиства полицајаца и цивила. Скоро свака зграда у затвору, који је важио за један од највећих затвора у бившој СФРЈ, била је уништена. Тада је страдало 97 затвореника. Албански сведоци тврде да су затворенике већином убиле српске снаге безбедности, српске власти су говориле да су то све жртве НАТО бомбардовања. Међународни суд за злочине почињене у бившој Југославији одустао је од оптужнице за злочин почињен над затвореницима у Дубрави. Као и Рачак, и Дубрава је изузета из оптужнице против српских генерала војске и полиције. Четврти део серијала бави се и борбама које су се између Војске Југославије и УЧК водиле на граничним караулама на Кошарама и Паштрику. Били су то покушаји копнене офанзиве са територије Албаније на Косово и Метохију. Да војници ВЈ тада нису одбранили границу државе, питање је каква би била судбина српског становништва на Косову и Метохији. Кориша – бомбардовање колоне албанских избеглица, друга НАТО грешка у мање од месец дана. Страдало је 87 цивила, углавном деца млађа од 15 година. Чућемо новинаре који су дошли у Коришу непосредно након НАТО авио напада.

Аутор серијала је Слађана Зарић. Новинари Весна Илић и Милена Милетић, директори фотографије Сима Димитрић и Никола Ђуровић, монтажери Марко Вујовић и Бранислав Поповић, графички дизајнер Небојша Тесла, потпродукција слике Никола Станкић, композитор Владимир Тошић, дизајнер звука Бојан Манговић, продуцент Љиљана Раковић. Филм је урађен у продукцији РТС-а.

Производња: Редакција Актуелности