Свевременик – Његош: Државник и дипломата, 3-11

Одмах по доласку на трон, Његош предузима више корака ради централизације власти. Године 1831, на Цетињу сазива народни збор, на којем се оснива први државни апарат у историји Црне Горе и ударају темељи њеном институционалном поретку. Уз помоћ руског депутата Ивана Вукотића и његовог сестрића Матије Вучићевића, Његош оснива Правитељствујушчи сенат, као највише законодавно тело у Црној Гори, а потом уводи и институције Гвардије и Перјаника. На трагу настојања митрополита Петра I, он затим уводи и обавезни порез, што ће наићи на велико противљење тадашњег црногорског друштва.

Напоредо са конституисањем државног апарата, Његош ужурбано ради и на народном просвећивању. На Цетињу 1834. оснива прву државну школу у Црној Гори, а тада почиње да ради и штампарија коју је донео из Русије. У њој је најпре штампана његова прва збирка поезије Пустињак цетињски, а касније и Србски буквар и Србска граматика, који су служили као уџбеници полазницима новоосноване школе.

Епизода прати канонизацију митрополита Петра I за светитеља, као и више Његошевих покушаја да прошири црногорску државу. Користећи сукоб Порте са пограничним пашама, Његош покушава да заузме Спуж, Подгорицу и Жабљак Црнојевића, али су та његова настојања остала без успеха. Приказан је и сукоб са турском војском на Грахову, где су погинули неки од Његошевих најближих рођака, као и незавидан положај Црне Горе у оквиру геополитичких интереса Отоманског царства, Аустрије и Русије. У таквој констелацији Његош је морао да улаже сталне напоре како би очувао независност, иако је бивао принуђен на многе уступке. Један од за њега најболнијих, свакако се тицао продаје манастира Стањевићи и Подмаине Аустрији. Но чак и тај уступак представљао је неку врсту победе: разграничење које му је уследило значило је да је Аустрија дефакто признала Црну Гору као независну државу.

Креатор серијала: Микоња Кнежевић

Производња: Редакција документарног програма