петак, 29.03.2024, 17:20 -> 08:29
100 година часопис Зенит
Зенитистичка револуција духа, мисли и осећања у жижи интересовања шире јавности и научних кругова. У којој мери је наслеђе ,,Зенита“ витално? Како нове генерације истраживача могу да дају свој допринос овом културном феномену? Заокружен је један век од када је у Загребу, 1. фебруара 1921, објављен први број интернационалне ревије за уметности и културу ,,Зенит”. Током непуних шест година постојања и укупно 43 штампана броја, имао је улогу програмског гласила у коме је Љубомир Мицић дефинисао и промовисао зенитизам, авангардни покрет чији је био идејни творац и предводник. Између два светска рата, ,,Зенит” је повезао Загреб и Београд, који су се уписали на мапу радикалних збивања у култури и уметности Европе и света.
Са Љубомиром Мицићем и његовим братом Бранком ве Пољанским, али и бројним сарадницима из сфере књижевности, филма и ликовних уметности, часопис ,,Зенит” је у периоду од 1921. до 1926. године био један од важних чворишта авангардних идеја на просторима Краљевине Југославије. Данас је прихваћен став да је ,,Зенит” био платформа за транснационално умрежавање идеја, а Љубомир Мицић права мултимедијална личност: књижевник, критичар, преводилац, пропагатор идеја и програма зенитизма, организатор значајних изложби, али и страствени колекционар радова из епохе авангардних уметности. Иако је имао визионарске идеје, Мицић је често наилазио на неприхватање и неразумевање средине у којој је живео и стварао.
Поводом јубилеја, др Ирина Суботић и др Бојан Јовић уредили су свеобухватни двојезични зборник, у коме 30 аутора представља теме подељене у пет целина: зенитизам у кључу авангарде, историјски оквири, транснационални контекст, зенитизам у светлу нових тумачења и зенитистичка баштина. Организоване су трибине и неколико изложби од којих издвајамо актуелну ,,Зенитистима целог света” у Народном музеју у Београду.
Редакција за науку Образовно научног програма припремила је играно-документарну емисију ,,100 година часописа Зенит”, у којој учествују: проф. др Ирина Суботић, историчарка уметности, др Бојан Јовић, историчар књижевности, проф. др Јерко Денегри, историчар уметности, и Гордана Станишић, ауторка изложбе у Народном музеју.
Уредник и сценариста: Ивана Ковачевић
Реприза , 30. март у 01:35 и 09:40
Коментари