IN MEMORIAM - Петар Сарић: На веслу прича – Ноћ као река (1937-2023)

Петар Сарић је рођен 1937. године у селу Горњи Тупан, у Бањанима, код Никшића у Црној Гори. Радни век, од 1958. године, провео је на Косову и Метохији, радећи као уредник,а потом и директор Издавачког предузећа „Јединство“ у Приштини. Један је од потписника „Отвореног писма Друштва књижевника Косова“ које представља прву српску побуну против неподношљивог стања на Косову и Метохији 1985. године. Oд 1964. године oбјавио је пет збирки песама и осам романа. Аутор је једне драме и публицистичке књиге „И времену се затурио траг“. Превођен на више језика, заступљен у периодици и антологијама. Добитник многих књижевних награда, између осталих „Меша Селимовић“ (2009), Вукове награде (2012) и „Златни крст Кнеза Лазара“ (2016). Књижевна критика је оценила његов рад као „стожер српске књижевности на Косову и Метохији“. Живео је у Брезовици, код Штрпца. Петар Сарић преминуо је у Косовској Митровици, а биће сахрањен у суботу 7. 10. на Брезовици, на Шар-планини.

"Ноћ као река" -Кажу, један никакав убио реку. Исушио каменито корито које је вековима текло. Ништа трибунали и тужиоци, ћуте. Еколози муче. Човек плаче. Од успомена. Како ће сад Одисеј кренути на пут? Чему весло? А шта да је Пенелопа кренула с њим ономад, да ли би даље стигли? А што би се враћали? Док се мостови руше, чему водотокови? Како обале да се рукују сад, кад реална река преко ноћи постаде само сновиђење? Како се зове екоцид?Садавлада мир и благостање, царује закон, јачег. Човек плаче. Како страх сија? Као мрак? Као свећа која дрхти? Вера у гром из ведра неба умире последња, јер је љубав већа од живота.