Уметност у Великом рату: Сликари и фотографи

Ратни сликари могу бити она лица која имају диплому академских сликара. Сликари су били дужни да носе фотографске апарате и њима да снимају најважније моменте у борби.
Дана 28. августа 1916. године створена је Фотографска секција, у две собе на горњем спрату солунског хотела Крагујевац, са командиром митраљеског одељења 3. батаљона 13. пешадијског пука Хајдук Вељко, Драгишом Стојадиновићем на челу. Он је невољно прихватио ту функцију тек на наговор министра унутрашњих послова Љубе Јовановића.
Ратни сликари - појам који улази у српску ликовну уметност почетком Великог рата. До тог тренутка српском уметничком сценом је владао импресионизам, иако се у Србији појавио са више од пола века закашњења. Француски утицај је био највидљивији у делима Надежде Петровић, Милана Миловановића, Косте Миличевића. Али он свој пуни израз добија управо у ратним околностима.
На великој изложби у Паризу и Лондону излагали су наши најпознатији фотографи дописници Риста Марјановић и Самсон Чернов, и побрали велики успех.
На Крфу је почело прикупљање ствари за будући Војни музеј у ослобођеној отаџбини. Уметнички опус сликара и фотографа чији су животи и уметност преплетени са ужасима Великог рата, подсећа нас на тренутке из њихове борбе које смо сачували за историју.
Емисију су припремили и реализовали редитељ Предраг Велиновић, директор фотографије Милорад Глушица, продуцент Слободан Стојичић, сценограф Александар Цвијановић, костимограф Александра Александрић, стручни сарадници Марина Зековић, др Иван Мијатовић, Оливер Томић и уредница Љиљана Мијатовић.
Играју:
Владислав Михајловић, Петар Бенчина, Радоје Чупић, Радован Миљанић, Иван Заблаћански, Срђан Тимаров
Наратор: Љубивоје Тадић
Уредник: Љиљана Мијатовић

реприза, 6. август у 01:35 и 09:35