Каранфил

Итоко је пронашла свој данђири – шиваћу машину. Откако ју је први пут угледала кроз прозор једне мале радионице, машта о дану када ће научити да ради на њој.

Пошто је Итоко научила да шије апапе, почиње полако да је интересује како би могла да им унапреди крој. Уместо да слуша наставу на часу, она прекида наставницу и поставља разна питања у вези са шивењем. Опседнута је стављањем троуглова на одевне предмете. Јављају се и прве симпатије. Итоко често разговара са Кансукеом на улици. Зенсакуу посао у последње време лоше иде, а женску школу треба плаћати. Итоко почиње да размишља да напусти школу и посвети се шивењу.
Ђингуз, један од виђенијих људи у месту, међу првима промовише западњачку одећу. У Кишивади се отвара прва радња са електричним уређајима и мештани први пут виде радио. Итоко шије апапе, али јој отац забрањује да их носи. Итоко сада једино жели што пре да одрасте, јер ће тада моћи да се бави кројачким занатом.

реприза, 15. децембар у 02:45 и 10:45

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом