Каранфил 67-151

Зенсаку је умро. У породици влада велика туга и жалост. Итоко тек сад схвата и боље разуме очев карактер и особине.

После очеве смрти, Итоко је примила очеву урну. Мајка Чијо не може да се помири са ситуацијом и тешко прихвата мужевљеву смрт. На помену гледају старе фотографије на којима је Зенсаку. Итоко је упознала много људи који су се дружили са њеним оцем. Сазнаје да је свима био добар пријатељ и да је многима помогао и спасао их од пропасти. Један од њих нуди помоћ Итоко и предлаже јој да почне у својој радионици да шије војне униформе.

реприза, 3. јун у 01:15 и 09:15

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом