Каранфил 51-151

1940. година. На снази је одлука о забрани луксуза. Многих производа нема у понуди баш из тог разлога. У продавницама се не сме продавати роба која кошта више од 100 јена.

Радња мало зарађује. Многе муштерије доносе воће и поврће и дају га Итоко зато што им она продаје веома јефтине хаљине. Наруџбина је много, али проблем је што нема ко да чува малу Наоко. Она је немирна и плачљива беба и у Кишивади више нема бебиситерке која би је чувала. То је проблем за Итоко и Масаруа јер не могу нормално да раде. Зенсаку је организовао састанак Итоко са својим пријатељем. Она мисли да је у питању неко ко ће чувати бебу. Изненађује се када добија пословну понуду. Отац јој предлаже да од његовог пријатеља купи материјал. У супротном, посао ће му пропасти. Проблем је што материјал има уткану златну траку и она се мора избећи приликом кројења. Итоко наручује материјал и размишља како да сакрије златну траку која се тренутно сматра луксузом.

реприза, 18. мај у 01:15 и 09:15

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом