Каранфил, 4-151

„Жена увек мора увек да хода један корак иза свог човека и да га поштује“. То су речи учитеља женске школе упућене Итоко зато што се она тешко мири са чињеницом да мушкарци и жене нису равноправни.

Чијо се враћа из посете својим родитељима које је посетила за Нову годину. Зенсаку сазнаје да је ово последњи пут да им њени родитељи позајмљују новац. Итоко мора да настави да сакупља новац од очевих дужника. У посластичарницу у којој је чекала власника да јој да новац ушла су два дечака и украла слаткише. Појурила их је и вратила слаткише, али је тај сусрет резултирао тучом са њиховом старијом браћом. Итоко завршава у реци. Од сигурне смрти спашава је Таизо. На жалост, по повратку кући и од оца добија батине јер Зенсаку сматра да девојчице не треба да се бију са дечацима. Уз све муке, Итоко непрекидно сањари о „ханиљама"....

реприза, 1. април у 01:15 и 09:15

 

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом