„Винавер“

Стаза Винаверог живота, неретко испуњена блатом, снегом, али и калдрмама и плочницима великих градова, била је, међутим, увек права, педантна и бритка: као његова реч, написана или изговорена; као први рентгенски апарат у Шапцу којим је једино могао руковати отац Станислава Винавера др. Аврам Винавер, који је и сам поделио судбину људи које читамо у песниковим стиховима посвећеним оцу:
„Болничари их чувају,
Да не искоче кроз прозор.
Доктори их обилазе са страхом.
Сваки час по неког изнесу..."
То смутно време Винавера није изнело, већ је било обратно. Уз то, поетска, преводилачка, језичка и есејистичка димензија његове личности развијале су се брзином својственом искључиво привилегованим талентима западноевропских академија и универзитета.
Никада углибљен у тешке дане свога века, Винавер је ослушкивао ветрове нових струјања уметности наречених да наново опишу нови, страшни свет. Пре свега треба споменути све знаменитији експресионизам. Пионир српске модерне, Винавер, раскида са традиционалним литералним рамовима националне ероике трансформишући њене вечне теме у језик разумљив неком назирућем, можда бољем, а свакако другачијем свету.
„Над литицама, над кланцима
Духови круже
Њих се не тичу пролазни заноси."
Филм прати и објашњава главне епохе живота и стваралаштва Станислава Винавера, али и наизглед спорадичне епизоде из његовог живота, као што је прича везана за Ребеку Вест.
Алтер-его протагонисте поверен је Петру Краљу, док остале улоге тумаче: Љиљана Крстић, Стојан Дечермић, Наталија Лучанин и Иван Деспотовић. О Винаверу говоре: његов син Константин, др Зоран Константиновић, Гојко Тешић, Јован Христић, Раде Константиновић, Слободан Јовановић...
Аутор: Мирјана Милојковић-Ђорђевић,
Режија: Петар М. Теслић

реприза, 6. јануар у 04:45 и 12:45