Дворци Војводине Ленка Дунђерска

Десет година после њене смрти, кум и дугогодишњи кућни пријатељ Лазара Дунђерског, песник Лаза Костић написао је поему "Santa Maria della salute" посвећену Ленки Дунђерској. За ову поему, поетску фантазмагорију једне немогуће и трагичне љубави, Исидора Секулић је рекла да је то најсилнија љубавна песма наше књижевности. Песма и трагична, прерана смрт Ленке Дунђерске створили су потом мит о неоствареној љубави младе, прелепе, богате девојке и песника знатно старијег од ње.

Писаних трагова о Ленкином животу има веома мало. Сачуване су три портретне фотографије, једна у дечијем узрасту са сестрама, и легенда да је постојао њен дневник. Сведочанства оних који су је познавали описују је као драгу и милу девојку. Ленка се школовала у Бечу и Будимпешти, говорила је неколико језика, свирала клавир и необично волела коње и јахање. Као и цела породица Дунђерски, рано је показала жељу да учествује у добротворном раду. Сачуване су позивнице и програм за добротворни концерт који је одржала у Новом Саду како би се санирале последице пожара у Великој Кикинди.

Песник Лаза Костић је Ленку познавао као девојчицу. Будући да је неколико година боравио у Црној Гори, вративши се у Нови Сад, он затиче девојку која се већ прочула по шарму и лепоти. Све остало записано је у стиховима поеме "Santa Maria della salute".

Кључни мотив и повод за песму биле су околности у којима је Лаза Костић сазнао за Ленкину смрт. Наиме, у октобру 1895. године, само месец дана пре њене смрти, Лаза се оженио Јулијаном Паланачки из Сомбора, која га је волела и чекала дванаест година. Кум на венчању био је Ленкин отац Лазар Дунђерски. Лаза и Јулија су потом отишли на путовање у Венецију. Тамо су чули да је Ленка умрла, дан уочи свог 25. рођендана, дан уочи Св. Архангела Михаила. А на тај дан житељи Венеције масовно долазе на поклоњење православној икони са Крита Богородице Месопандитисе, посреднице мира, која се налази у базилици Santa Maria della salute.

Посмртни остаци Ленке Дунђерске су у породичној гробници на гробљу у Србобрану. Брак Јулијане Паланачки и Лазе Костића није био дуг. Јулијана се разболела и умрла почетком века. Лаза Костић је умро 1910. године и сахрањен је на гробљу у Сомбору. Део свог иметка завештао је манастирима Крушедол и Раваница на Фрушкој гори, у жељи да се сваке године за Ђурђевдан и Арнђеловдан читају молитве за спас душе Ленке Дунђерске и Јулијане Паланачки....

реприза, 31. мај у 02:25 и 10:25