Библиотеке: Апостолска библиотека Ватикана

Званично, Апостолску библиотеку Ватикана основао је 1475. године папа Сикст V, који је наследио папу Николу V, иначе професионалнoг библиотекарa. Први пут се папска библиотека и тајна архива спомињу у 4. веку. Већ 817. године, папа Паскал I установио је место библиотекара у Римској цркви. После тога је настао један период пометње током којег су папе престоловале у Перуђи, па у Асизију. Колекције књига би се растурале, а онда поново скупљале.

Ватиканска библиотека има огромну предност у односу на било коју секуларну библиотеку у свету. Код њих важи правило: није важно сакупити све књиге које постоје, већ је довољно имати најбоље књиге и рукописе који имају везе са историјом хришћанства. Није важно да ли је то источно или западно хришћанство. Овде се не чува много примерака - само око милион и по, заједно са колекцијама новчића и мапа. Али какви су то примерци!

Ту је око 8.000 примерака инкунабула и 120.000 рукописа. У главни садржај Ватиканске библиотеке улазе рукописи, укључујући и словенске. Црквено право, црквена уметност.

Од 1881, папа Лав XIII отворио је Ватиканску библиотеку научницима, а 1885. саграђена је читаоница која још увек ради.

Ватиканска библиотека чува и 30.000 кутија у којима се налази сва кореспонденција папа и њихових помоћника са свим државама, са свим принчевима - практично, то је целокупна историја човечанства. Шта се још налази на 85 километара архивских полица, гледаоци ће сазнати у седмој епизоди руског документарног серијала.

реприза, 14. април у 03:00 и 11:00