среда, 10.04.2013, 19:55 -> 11:05
Симон Вејл
Несвакидашња жена чија је бритка, немирна али увек узвишена мисао била у позадини њене топле и свете душе.
Читамо код Платона, не баш експлицитно, да жена нема душу, стога не може ни да филозофира. Шопенхауер ће нешто касније ову мисао много смелије исказати. Нажалост, обојица су живели пре Симон Вејл па им се може опростити заблуда.
Какав је био живот Симон Вејл? Један кратак блесак, налик појави муње. За своје тридесет и три године колико је живела, успињала се лествицом човекољубља, сазнања, револуционарне праксе, борбе за слободу човечанства. А онда, после једног ходочашћа Асизију заволела је онострано, вишу силу која ће од тад бити њена водиља у свим предојећим искушењима. Иако јеврејског порекла, утонула је у дубину хришћанске доктрине; иако некрштена, предавала се молитви онако како то само жене умеју. За све то време није остављала ни теорију нити револуционарну праксу, подржавала је класну борбу и у списима и на терену. Беше то смело будући да су се тад над Европом надвили црни облаци, бременити бесмислом нетрпељивости и уништења. Започео је и рат, стога је Симон кренула путем Француске, а затим и Енглеске. Сањала је о чистој вери и божанству непосредованом институцијама, помно је проучавала санскрт. Умрла је од туберкулозе и није дочекала Хитлеров пад.
Емисија АРТЕ-а посвећује Симон Вејл уздижући је у пантеон мисаоних великана Француске тог и потоњег доба.
реприза, 11. април у 03:55 и 11:55
