Јокић код саиграча у подкасту: Када завршим каријеру, волео бих да ме нико не зна

Не појављује се Никола Јокић често у медијима, разговори са новинарима му нису омиљени део посла, али је испунио жељу саиграча из Денвер нагетса Мајкла Портера Џуниора и гостовао у његовом подкасту.

Портер је на почетку разговора о бројним занимљивим темама констатовао да је Јокић из године у годину све бољи на паркету, па га је питао како остаје мотивисан и након две МВП награде и шампионског прстена.

"Мотивација је заправо то што постанеш опседнути успехом и победама. Мислим да је побеђивање начин живота. Као тим, желимо да победимо у свакој утакмици. Побеђивање је као животни стил за нас и постанемо опседнути. Забавно нам је када побеђујемо, а када изгубимо не осећамо се добро. То је моја мотивација – опседнутост победама", објаснио је Јокић.

Портер се сетио да је као новајлија у НБА лиги питао Јокића како се носи са притиском јер и у неизвесним завршницама не делује узнемирено и уплашено на терену.

"Ако нисте уплашени, ако нисте нервозни, ако не осећате притисак, нисте изабрали прави спорт. Мислим да је то нормално. Најважније је да се припремиш за тај моменат. Мислиш: овај играч, публика, играш у гостима... Правио сам сценарије у глави шта може да буде у тој хали, с тим играчем, већ сам то проживео у глави. Понекад је другачије, али то те припреми за све што може да се догоди. И сада имам страх и притисак на свакој утакмици да ће ме противнички играч победити", рекао је Јокић.

"Ако промашим на загревању, идем даље"

Саиграч је питао Јокића и како се припрема за утакмице и да ли посао "носи кући" или о кошарци размишља само у дворанама.

"Утакмица за мене почиње то вече и завршава се када се истегнемо, не онда када сат откуца да је крај. Када кренем кући, завршава се утакмица, то је моја рутина. Нисам опседнут рутином, трудим се да не правим од ње велику ствар. Трудим се да крстарим својом рутином. Ако промашим на загревању, идем даље. Не оптерећујем се. То ми помаже да скинем притисак. Притисак је утакмица, загревање не треба да буде притисак", нагласио је Јокић.

Навео је да размишља о сваком наредном противнику и шта ће урадити на терену.

"Волим да будем спреман, то ми скида притисак јер знам шта ће противници урадити. Добро читам акције, знам шта ће се десити и то ми помаже. Сећаш се против Клиперса када сам ти рекао Мајк стани овде", подсетили су се Јокић и Портер уз смех.

На констатацију да му се рутина, ипак, променила и да делује као да је сада усредсређенији на кошарку, Јокић је признао да се доста тога променило откако је стигао у Америку...

"Дошао сам овамо, рецимо то тако, само да бих то урадио. Дошао сам као трећа, четврта или пета опција. Било је другачије, био сам млад, ништа нисам знао. Мислиш да је то само кошарка, али кошарка је можда 20 одсто свега. Сада могу да кажем да је кошарка најлакши део. Умориш се, промашиш, погодиш... Све је то део игре. Када успоставиш рутину, почињеш да учиш све више и више. Научио сам да треба да променим исхрану, да смршам, да боље шутирам... Развијаш се временом", рекао је Јокић.

"Не волим овај живот, ми смо само кошаркаши"

Портер каже да је Јокић скроман, да воли да се забавља и да му никада није био циљ да буде познат. Питао га је шта су предности, а шта мане када си велика светска звезда.

"Не волим овај живот. На крају дана, ми смо само кошаркаши. Добри смо само у ономе што радимо, али медији су око нас. Наравно, плаћени смо због медија и популарности. Неко то воли, неко не воли. Када завршим каријеру, волео бих да ме нико не зна. Волео бих да ме се деца сећају као оца, не као кошаркаша. То је мој циљ. Да немам телефон такође. Само да будем обичан човек и да живим у тренутку. Да попијем са другарима, да одем на ручак, да се играм с децом, да јашем коње, а да нико не прави велику ствар од тога. Осећам да ако сада изађем и урадим било шта, бацим нешто поред канте, направиће драму од те мале ствари. Тужан сам јер када одем у бар, ресторан или на неку утакмицу, људи ваде телефон и покушавају да ме сниме. То је ружно. Само желим да живим свој живот", истакао је Јокић.

Портер признаје да Јокић приватност чува за себе. Кроз смех се сетио да није чуо ни када се оженио, па је искористио прилику да га пита како је упознао супругу Наталију.

"Знам је од када сам имао 14 или 15 година. Она је живела пет минута од моје куће, били смо пријатељи пар година и онда смо почели да се забављамо. Она је играла одбојку у Оклахоми, па смо имали везу на даљину. Нисам знао да ће бити тако, али само се десило. Искрено, све у мом животу се само десило, ништа од тога нисам очекивао. Све је ишло полако и узлазном путањом. Никада нисам имао велике падове, да куцнем у дрво. Све је ишло полако", истакао је Јокић.

"Ми смо овде да чинимо људе срећним"

На питање да ли је икада помислио да може да постане најбољи кошаркаш у НБА лиги, Јокић каже да је то било немогуће.

"Био сам мотивисан и нисам се опуштао. Ако почнем да размишљам о томе, мислићу да сам добар и престаћу да радим оно што радим. Када сам дошао овамо, био сам пета опција. Једне године смо играли Нуркић и ја заједно и то није испало добро, па сам тражио да улазим са клупе јер нисмо побеђивали много. Хтео сам да играм позицију коју треба да играм. Пар месеци после тога постао сам стартер. Као што сам рекао, све полако и узлазном путањом, као и цео живот", рекао је Јокић.

Упитан где себе види након што заврши кошаркашку каријеру и да ли ће моћи да живи у Србији, Јокић је рекао да се нада да ће публицитет бити мањи, па ће одлучити шта жели.

"Видећу шта ћу. Желим да будем са породицом, да проводим време са децом. Можда ће се бавити неким спортом и радити нешто занимљиво, па ћу их пратити. Остало време ћу проводити са коњима. Имам неколико коња ван Србије – у Италији, Шведској и Француској. Можда ћу се тркати, желим да будем џокеј, да пропутујем свет или Европу", испричао је Јокић.

Помало филозофски, питао је Портер Јокића и која је његова сврха, шта му је циљ...

"Ако се сећаш, када смо освојили титулу, објавили су видео-снимак са људима који славе код куће. Ево, најежио сам се. Имамо утицај на толико људи играјући кошарку и то ми је циљ и сврха – да чиним људе срећним. Осећао сам више олакшање него радост када смо освојили титулу, али када сам видео тај снимак, кога све инспиришемо и ко све слави наш успех, помислио сам да је то велика ствар. А на крају дана, само играм кошарку. Ми смо овде да чинимо људе срећним", истакао је Јокић.