Беч - одлична станица на путу младог пијанисте

Матеј Јовановић у левој руци има Реја Манзарека, а у десној Артура Рубенштајна, макар је тако када је у питању разноврсност музике коју покрива на својим солистичким концертима.

Техника, брзина и виртуозност којом располаже, само сведоче о вештини коју поседује, али како и сам тврди, таленат није довољан без озбиљне посвећености инструменту.

Клавир свира од своје осме године, а са пуних двадесет и шест, присећа се колико је вежбе било потребно да данас буде ту где јесте.

''У неким школским годинама рецимо, каснија основна и цела средња школа је период у којем је било највише вежбања, шест до осам сати сваки дан десет година за редом. Притом, то није само код мене, већ свако ко се бави музиком озбиљно, ко је уписао академију је имао периоде кад је толико интензивно вежбао месецима без престанка. То је једноставно увежбавање једне вештине, колико год да је ту и таленат и све, али то је вештина која мора да се моторички научи, хиљаде и хиљаде понављања...'', каже Матеј.

Његов пут од Србије до завршетка факултета у Паризу на регионалном конзерваторијуму касније га је довео и до Беча где вероватно има и најбољу прилику за усавршавање.

''Тамо сам већ годину дана, на њиховом конзерваторијуму радим само специјализацију за концертно свирање у класи Тамаре Аџбе. Она је грузијска пијанисткиња са јако великом историјом, радила је са многим великим пијанистима. Кад сам дошао у Беч, видео сам колико се ту улаже у културу, они практично живе од културе... колико Енглеска на пример живи од фудбала, толико они живе од опере и класичне музике и једноставно је добро место за младог човека који се бави уметношћу. Много више врата се отвара тамо, публика је доста приступачнија, много више концерата, прилика и свега.

Тако да сам сад тамо, радим концерте, наравно и у Србији и у целом региону и тамо планирам доста концерата, али обитавам тамо и даље се усавршавам.''

Крајем прошле године је заокружио турнеју концертом у Руском дому у Београду.

''Идеја тог концерта је била приближавање класичне музике и генерално квалитетне клавирске музике широј публици или људима који једноставно желе да чују нешто ново или који воле да слушају музику без обзира на жанр. Тако да сам ја конципирао концерт тако да првих двадесетак минута класична виртуозна музика, после чега је уследио блок са филмском музиком, одсвирао сам пар својих композицијом и завршио са својим аранжманима рок и поп хитова.''

Један од примера који је можда и привукао највише пажње јесте чувени Rasputin од групе Boney M.