In memoriam: Давид Вујић - како је Србин послао Амере на Месец?

Умро је Давид Вујић (1935 - 2025), амерички Србин који је уписан у историју САД. Познавао сам га и дописивали смо се. Заједно смо били у Теслиној научној фондацији, Филаделфија. Последњи пут смо се видели у Београду на Сабору дијаспоре 2023. Господин Давид Вујић је тада дошао у Србију са супругом Џинџер Вујић из два разлога.

Први је био да са супругом у храму Светог Саве на Врачару обележи и прослави 40 година брака. Његова супруга Џинџер Вујић је потомак лозе Едит Болинг Вилсон, прве даме Америке и супруге председника Вудроа Вилсона, који је обожавао Србе. Посебно Михаила Пупина, који је на Вилсонов предлог учествовао у стварању Агенције за свемирска истраживања НАСА. Џинџер Вујић је да би се удала за нашег Давида Вујића пре 4 деценије прешла у православну веру и венчала се у српској православној цркви у Вашингтону. Заједно су основали хуманитарну организацију с основним циљем да помогну Србији и српском народу, а несебично су помагали и рад других добротворних организација које имају исти циљ.

У Београду су јуна 2023. године Давид и Џинџер Вујић у храму Светог Саве са свештеницима одржали Молитву благодарности. Свечаности у крипти Храма Светог Саве присуствовао је велики број званица, међу којима су били Срђан Ђоковић, Ден Тана са супругом, Јадранка Јовановић, национални координатор „Теслине године Теслиног народа" амбасадор др Љиљана Никшић, аутор колекција "Тесла Сербини" Драган Илић са супругом, као и други пријатељи и родбина.

Други разлог доласка Давида Вујића у Београд те 2023. године био је учешће на Сабору дијаспоре, који је одржан у Народној скупштини. Том приликом господин Давид је говорио о српству и о Србији као свом националном и личном идеалу, коме је увек тежио у далекој Америци. Три године раније Вујић је од председника Александра Вучића одликован Орденом Карађорђеве звезде Првог степена, а потом му је Министарство спољних послова и Управа за дијаспору доделила националну награду "Мајка Србије", као најзаслужнијем Србину у српском расејању.

Давид Вујић је био диван човек, отворен и љубазан, скроман и једноставан. Фотографисали смо се на улазу Народне скупштине за успомену. Тада сам сазнао да је сарадник многих београдских компанија, Владе Србије и Српске православне цркве. За нас у отаџбини Вујић је историјска личност, човек који је допринео да Срби буду уписани у историју САД.

 Предводник осморице величанствених

Вујић је један од твораца ракете и лунарног модема Аполо 11 којим је човек одлетео на Месец. У том пројекту су учествовали осморица Срба: Милојко Мајк Вучелић, Славољуб Сем Вујић, Милисав Шурбатовић, Данило Бојић, Драгиша Гиш Јовановић, Петар Гајић, Вељко Гашић и Давид Вујић, директор. Др Славољуб Сем Вујић је био продуцент и кординатор пројекта Аполо 11. Милисав Шурбатовић је био шеф инжењерске екипе, а Данило Бојић, креатор шатла „Орао" за шетњу по Месецу.

После успешног слетања људске посаде на Месец, њих осморица, друштво "ћелавих орлова", како су се духовито назвали, направили су мало славље у Калифорнији и успешно наставили своје сјајне каријере.

Познавао сам њих тројицу - М. Вучелића, Сема Вујића и Давида Вујића. Амерички космички брод Аполо 11 је лансиран 16. јула 1969. године. Тада је Нил Арстронг први закорачио на Месец. Када сам Давида питао да ли је заиста човек крочио на Месец, лукаво ми је одговорио: "Ја нисам сигуран у то !?"

Давид Вујић је заступао НАСУ и био задужен за односе са медијима и јавношћу. Ова српска екипа радила је и на програму Аполо 13. Вујић је рођен у Мидланду 1935. године. Одрастао са сестром Љубицом у породици оца Митра Вујића и мајке Милке (Тодоровић), који су се уселили у САД из Окучана и Глине пре Првог светског рата.

Дипломирао је на пословној администрацији на Универзитету Јужна Калифорнија и магистрирао бизнис и техничке науке на Каритосу, Државном универзитету Калифорније. Активан је био у области војне авијације, космичких летова, система транспорта, енергије, развоја технологије, унапређења бизниса, маркетинга и политичког лобирања. Давид Вујић био је инжењер, масон, српски лобиста, званични портпарол НАСА и програма „Аполо 11" у САД и почасни председник Теслине научне фондације из Филаделфије.

Радио је у војној ваздухопловној индустрији на развоју летилица Б-1, Ф-14 и Ф-11а, на свемирском програму „Аполо 11" као продуцент и кординатор пројекта. Био је директор програма „Кларендон интернационал" за развој саобраћајне технологије и програма "Aviation Maintenance" за реализацију авионског транспортног система. Потпредседник Института за стратешке технологије САД, менаџер у компанијама „Rokvel international" и „Marsel Daso". Радио је за америчку владу као представник фирма „Панама".

Ангажован је био као директор програма одбране и наоружања америчког Конгреса и као председавајући Комитета за војне програме у Пентагону. Потпредседник компаније за развој канадског ваздухопловства и ваздушног саобраћаја. Био је члан Савета за Африку у Привредној комори САД. Власник је био конструкторске фирме "Дасаунд". Био је сарадник Картерове, Бушове и Трампове администрације. Потпредседник Удружења ветерана америчке администрације.

Као српски патриота Давид Вујић је био члан Српског друштва „Сава" из Вашингтона, председавајући Теслине научне фондације у Филаделфији и старешина српске масонерије у САД. Као српски изасланик у Вашингтону је у више наврата био домаћин председнику Србије Александру Вучићу, члановима Владе Србије, Министарства спољних послова и Српске мисије у УН.

 Давид, Мајк и Сем

Лично сам познавао инжењере Мајкла Вучелића и Сема Вујића. А за Петра Гајића сам знао да је фабрикант космичке опреме и власник фабрике "Алва радио" у Палм Спрингсу. Милојко Мајк Вучелић и Славољуб Сем Вујић су 2009. посетили су Београд, а ја сам им био домаћин. Одржали су предавање на Београдском универзитету о свом "лету" на Месец. И прво што су углас рекли када су стигли у престоницу било је: „Како смо ми леп народ!"

Милојко Вучелић рођен је у Гарешници у данашној Хрватској (због чега га Хрвати често својатају), у породици досељеној у 18. веку из Колашина. Средњу школу завршио је у Бјеловару и дипломирао на Машинском факултету у Загребу, а у Вршцу је похађао пилотску академију. Рано је отишао у Немачку, радио у "Мерцедесу", затим одатле у Америку, где је наставио каријеру у "Форду", "Цесни", "Боингу" и постао један од директора програма НАСА. Живео је у Охају, имао је супругу Инге, синове Николу и Александра и петоро унучади.

Доктор техничких наука Славољуб Вујић, који је себе звао "Лала из Баната", рођен је близу места Тења у Румунији. Гимназију у Вршцу није завршио јер је са породицом емигрирао у Америку. Тамо је радио у свим најзначајнијим програмима Министарства одбране, затим и НАСА-и, а паралелно са радом стекао је чак шест универзитетских диплома и докторску титулу. Живео је у Калифорнији са супругом Вером и троје одрасле деце. Био је члан и велики добротвор Српске народне одбране.

Оба стручњака Мајк и Сем (Милојко и Славољуб) добила су велика признања за свој рад, највише америчко цивилно признање – Председничку медаљу слободе САД. Преминули су обојица почетком 21. века у САД.

Господин Давид Вујић био је последњи великан старе америчко-српске заједнице у Америци, који је уписан у историју САД и светског освајања космоса.

Емисију "Србија на вези - портрети: Давид Вујић" ауторке Тамаре Дрезгић можете погледати овде .