среда, 15.04.2026, 14:00 -> 23:17
štampajCool Jazz – Red Norvo
Ред Норво, рођен као Кенет Норвил (1908 – 1999) био је амерички џез уметник, један од раних вибрафониста џеза, познат као „Господин Свинг“. Помогао је успостављању ксилофона, маримбе и вибрафона као џез инструмената.
Рођен је у Бердстауну, у Илиноису. Каријеру је започео у Чикагу са бендом под називом “The Collegians” 1925. године. Свирао је са многим другим бендовима, укључујући бенд који је свирао само маримбе на водвиљској сцени, као и биг бендове Пол Вајтмена, Бени Гудмена, Чарли Барнета и Вуди Хермана. Снимао је са Милдред Бејли (његова супруга од 1933. до 1942. године, „Госпођа Свинг“), Били Холидеј, Дајном Шор и Френк Синатром.
Норво је снимио осам модерних свинг нумера за “Колумбију” између 1934. и 1935. године, и петнаест за “Деку” и њихову краткотрајну серију издавачке куће “Чемпион” 1936. године. Почев од 1936. до 1942. године, формирао је свинг оркестар и снимао за “ARC”, а снимци су садржали аранжмане Еди Саутера, често са Милдред Бејли као вокалисткињом. 1938. године Норво и његов оркестар су достигли прво место на листама са својим снимцима песама „Please Be Kind“, и „Says My Heart“.
Године 1945. док је био члан секстета Бени Гудмена, снимио је сесију за “Comet Records”, запошљавајући чланове Гудменове групе, као и Чарли Паркера и Дизи Гилеспија. О сесији је рекао: „Бирд и Диз су биле “црне овце“ за музичаре моје генерације. Али џез је увек пролазио кроз промене и 1945. године били смо усред друге. Бирд и Диз су говорили нове ствари на узбудљив начин. Имао сам слободне руке, па сам се коцкао“.
Године 1949. покушавао је да пронађе посао близу куће на Западној обали и имао потешкоће са великим групама, па је формирао трио са новом комбинацијом - вибрафон, гитара и бас. Када су оригинални гитариста и басиста одустали (Мандел Лоу и Ред Кели), Норво је довео два раније мало позната свирача - Тал Фарлоуа и Чарлс Мингуса. Тал Фарлоу је постао један од најзначајнијих гитариста нове генерације, зато што су га захтеви трија навели да истражује промене у темпу и хармонијиа, а Чарлс Мингусова каријера басисте развијала се кроз ову групу кроз његово виртуозно музицирање, иако њен репертоар није био повезан са његовом каснијом каријером. Мингус је напустио групу 1951. године, а заменио га је Ред Мичел. Фарлоу је напустио групу 1953. године, а његово место је заузео гитариста Џими Рејни. Трио Норво, Фарлоу и Мингус снимио је два албума за “Savoy Records”.
Норвова група је 1959. године свирала концерте у Аустралији са Френк Синатром, а „Blue Note” је објавио ове снимке 1997. године. Норво и његова група су такође неколико пута наступали у емисији “The Dinah Shore Chevy Show” крајем 1950-тих и почетком 1960-тих.
Норво је снимао и наступао на турнејама током целе своје каријере све док га мождани удар средином 1980-тих није приморао да се пензионише.
Инструменталне композиције Ред Норвоа укључују „Dance of the Octopus“, „Bughouse“, „The Night is Blue“, „A Cigarette and a Silhouette“, „Congo Blues“, „Seein' Red“, „Blues in Es-Flat“, „Hole in the Wall“, „Knockin' on Wood“, ….
Појавио се у више филмова глумећи самог себе у филму „Disc Jockey“(1951), „Texas Carnival“ (1951), “Screaming Mimi” (1958), „Kings Go Forth“ (1958) затим у филму „Ocean’s 11“, пратећи Дин Мартина док је певао „Ain’t That a Kick in the Head?“ (1960).
Коментари