Вокални сат

Ејвинд Алнес, норвешки композитор, оргуљаш, диригент и пијаниста, рођен је 1872. године у Фредрикстаду. Иако је данас најпознатији по својим соло песмама, оставио је значајан траг и као композитор симфонијске музике, црквени музичар и важна личност норвешког музичког живота с почетка 20. века. Ејвинд Алнес је 1889. године уписао Музичку школу за оргуље у Ослу, где је учио и клавир, теорију музике и композицију. Већ током студија показао је изузетан таленат, па је привукао пажњу норвешких музичких кругова. Године 1892. добио је стипендију која му је омогућила даље школовање у Лајпцигу. Међу онима који су га препоручили био је и Едвард Григ. У својој препоруци Григ је написао: „Господин Ејвинд Алнес показао ми је неке своје песме које откривају тако изражен таленат и тако озбиљан уметнички приступ да без оклевања предвиђам успешну будућност уколико свој таленат у потпуности развије”. У Лајпцигу је студирао композицију код Карла Рајнекеа, једног од најутицајнијих педагога тог времена. Иако је рано стекао признање, Алнес се током великог дела живота суочавао са финансијским проблемима, те је радио као оргуљаш, дириговао хоровима и наступао као корепетитор певачима, а савременици су га сматрали једним од најбољих норвешких корепетитора свог времена. Поред уметничког рада, био је веома активан у норвешком музичком животу. Обављао је функцију председника Норвешког удружења композитора, учествовао у раду комисије за хармонизацију црквених химни и пред крај живота постао председник организације ТОНО, која штити ауторска права норвешких композитора.

Опус Ејвинда Алнеса није обиман и завршава се опусом 45, али обухвата различите жанрове: две симфоније, клавирски концерт, хорску музику, клавирска дела и велики број соло песама. Управо су те песме оно по чему је остао најпознатији. Током живота написао је укупно 87 соло песама, претежно на стихове нордијских песника. За Алнеса је поезија била полазна тачка стварања. У једном интервјуу објављеном у години његове смрти објаснио је на који начин бира песме за које ће писати музику: „Често ми људи шаљу текстове и траже да им напишем музику. То ме је подсетило на пса мешанца којег сам некада имао: више је волео да пронађе сопствену храну него да једе оно што сам ставио испред њега. Тако је и са мном. Више волим да сам проналазим песме. Радо ћу купити неку збирку и прочитати је, а ако се деси да ме нека песма привуче, онда је то то!”

Алнесове песме обрађују теме љубави, природе, уништења и смрти. Његове песме постављају високе захтеве и пред певача и пред пијанисту. Разлог томе треба тражити у чињеници да је и сам био један од најбољих норвешких корепетитора и врстан пијаниста, што га је вероватно навело да пише вокалне деонице које нису биле једноставне за извођење. Ејвинд Алнес преминуо је 24. децембра 1932. године. Његова смрт изазвала је велику пажњу у норвешкој јавности, а тадашња штампа описивала га је као једног од најзначајнијих норвешких композитора соло песама.

Ауторка емисије Тамара Симовић