понедељак, 23.11.2026, 20:20 -> 16:11
Извор: Радио Београд 3
Чарлс Берни и путовање кроз музику
У овој емисији пратићемо део Бернијевог путописа о европским музичким центрима 1772. године, и то његов боравак у Берлину и сусрет са музичком културом пруског двора кроз композиције Јохана Јоакима Кванца, Карла Хајнриха Грауна и Франца Бенде.
Берлин који је Берни искусио био је престоница Фридриха Великог, који је овај град трансформисао од пруског војничко-аскетског центра у једно од средишта европске културе и уметности. Ово је можда најбоље илустровало ново здање Краљевске опере, подигнуто на месту некадашњих утврђених зидина града. Берни је берлинску оперу посетио у друштву Јохана Фридриха Агриколе, који је на месту њеног музичког директора наследио Карла Хајнриха Грауна, једног од најзначајнијих композитора на пруском двору. Граун је био посебно цењен као аутор италијанских опера, које су чиниле окосницу репертоара берлинског Краљевског позоришта. Међу његовим остварењима издваја се опера Цезар и Клеопатра, изведена 1742. године поводом отварања новог оперског здања. Ово дело, које обрађује сусрет римског војсковође Јулија Цезара и египатске краљице Клеопатре, било је једно од првих великих остварења Грауновог берлинског периода.
Привучен сјајем двора Фридриха Великог, Берни се из Берлина запутио и у Потсдам, пруску краљевску резиденцију, где је имао прилику да присуствује музичким вечерима које је краљ приређивао готово свакодневно, пред малим кругом одабраних слушалаца. Улогу Бернијевог домаћина преузео је Франц Бенда, виолиниста и композитор, један од водећих представника инструменталне музике на пруском двору. Бенда је у службу Фридриха Великог ступио још 1733. године, док је будући краљ био престолонаследник, и у њој остао све до своје смрти 1786. Био је посебно цењен као виолиниста, а његова дела за овај инструмент одликују се изражајном мелодиком и захтевним солистичким деоницама.
Током боравка у Потсдаму, Берни је имао прилику да чује и самог Фридриха Великог као извођача на флаути. „Његово Величанство”, записао је Берни, „извело је солистичке деонице флауте са великом прецизношћу, украси су били јасни и уједначени, техника прстију бриљантна, а укус чист и једноставан. Био сам веома задовољан, али и изненађен уредношћу његовог извођења алегро ставова, као и изражајношћу и осећајношћу у адађо ставовима. Укратко, његова интерпретација превазилазила је, у многим погледима, све што сам чуо међу дилетантима, па чак и међу учитељима флауте”.
Концерти које је Фридрих Велики том приликом изводио били су дела Јохана Јоакима Кванца, који је још од владареве младости био његов лични учитељ флауте. Кванц је од 1741. године био у служби пруског двора, где је, поред компоновања, био задужен и за припрему приватних музичких вечери. Био је један од најзначајнијих флаутиста свог времена, а 1752. године објавио је и утицајни приручник о свирању овог инструмента. Његов опус обухвата више од три стотине концерата за флауту, од којих су многи настали управо за потребе Фридриха Великог и остали сачувани у рукописној збирци пруског двора.
Аутор Срђан Атанасовски
Уредница Сања Куњадић