Рајан Гандерсон: Облици друштвене дефамилијаризације (1)

У овом тексту, преузетом из књиге Making the Familiar Strange, коју је 2020. године објавила издавачка кућа Раутлиџ, Гундерсон описује седам типова дефамилијаризације. Први, „компаративно-историјска дефамилијаризација”, односи се на релативизовање познатих друштвених појава путем њиховог поређења са различитим, али повезаним друштвеним појавама из других друштава. Други тип, „скопичка дефамилијаризација”, односи се на испитивање друштвених појава на другачијем нивоу анализе од оног који налажу социолошка традиција или уобичајени лаички приступи, како би се те друштвене појаве сагледале „другим очима”. Трећи тип, „метафоричка дефамилијаризација”, бави се начином на који нас употреба језика из формално различитих система значења удаљава од онога што нам је познато и, наизглед, саморазумљиво, стварајући простор за нова питања и увиде. Четврти облик је „дефамилијаризација заснована на сумњи”; она се односи на сагледавање онога што се налази „испод” или „иза” друштвених појава и институција, како би се уочиле суштинскије, латентне димензије друштва. Пети тип, „симпатијска дефамилијаризација”, односи се на процес претварања познатог у страно посматрањем сопственог друштвеног света из перспективе других, тј. из перспективе самих актера који заузимају различите друштвене позиције. За шести тип, назван „критичка дефамилијаризација”, карактеристично је, с једне стране, онеобичавање кроз супротстављање стварности и идеологије, а с друге, кроз поређење између могућег и постојећег, односно између потенцијалног и актуалног. Последњи облик у Гундерсоновој типологији је „не-људска дефамилијаризација”, која се односи на децентрирање уобичајеног схватања друштва као искључиво људског питања, тако што се природни или артифицијелни не-људски ентитети претварају у ентитете који постају релевантни за социолошку свест.

Превод с енглеског: Милица Јеремић
Текст чита: Александар Божовић
Уредник: Предраг Шарчевић