Ханс Леберт: Ватрени круг (1)

Ханс Леберт један је од првих аустријских писаца који се, после Другог светског рата, отворено суочио с аустријским нацизмом у двама својим романима. Делове Лебертовог романа Вучја кожа (у преводу Реље Дражића) Трећи програм је већ емитовао. Сада преносимо одломке романа Ватрени круг (такође у Дражићевом преводу) о Аустријанцу Готфриду Јершеку који је 1938. године успео да изађе из инацистичког Беча и докопао се Лондона у којем је провео рат. Сада, 1947. године, он се као официр енглеске војске враћа у своје родно место у Аустрији и сусреће са својом полусестром Хилдегард која је припадала нацистичком покрету.

Леберт је велики писац који успева да створи и више него напету причу прожету, с једне стране, врло двосмисленим односом сестре и брата, а потом и неспојивим њиховим погледима на свет и политику. Сестра склона нацистима од младалачких дана, оптужиће брата за издају, што ће и он, с друге стране, спочитати сестри, с тим што јој он не пребацује издају домовине, народа и германске крви (што сматра глупошћу), већ издајом себе саме: приклонити се банди простака и убица, што су нацисти били пре свега, издаја је разума, доброг укуса и, наравно, свега онога што човека чини човеком, сматра брат.

По повратку у своје невелико место, Готфрид се среће с "обичним" светом који је, углавном тешко, провео рат, али ни даље не види тај "обичан свет" проблем у томе што је Аустрија радосно пристала на Вођу, а силни Аустријанци учествовали у Холокаусту као извршиоци. Не успевају да се прену из дубоке наркозе ни пред здраворазумским увидом да је Аустрија згажена, а Немачка разорена, управо захваљујући нацистима и Вођи. Маниром расног писца, Леберт ни у једном тренутку не одустаје од књижевног израза зарад, рецимо, директног саопштавање истине, што значи да атмосферу гради пажљиво и неужурбано, а све коментаре препушта ликовима. Због тога је Ватрени круг драгоцен не само као антифашистички роман, већ и као врхунско уметничко дело чије истине не застаревају управо због његове врхунске уметничке вредности.

Чита Жељко Максимовић
Уредник Иван Миленковић