Мајстори барока – Изабела Леонарда

Рођена 1620. у племићкој породици у Новари, са шеснаест година Леонарда је отишла самостан у свом родном граду, у којем се три године касније заветовала на службу, и ту остала до краја свог живота – бавећи се педагошким, али и композиторским радом.

Како је још као дете показивала музички потенцијал, поред класичног образовања које је стекла у самостану, наставила је да негује свој таленат код диригента и композитора Гаспара Касатија, који је служио у локалној катедрали. Резултат је била њена прва збирка коју је објавила са само двадсет година. Нажалост, Леонардина дела из Опуса 1 и Опуса 2 која су објављивана до друге половине 17. века, нису сачувана.

Као педагог у самостану, Изабела Леонарда није била подвргнута строгим ограничењима, већ је имала привилегије да с времена на време напушта манастир и путује. Сматра се да је ова могућност, заједно са аристократским породичним конекцијама, допринела њеним шансама за озбиљно бављење композиторским радом. 

Данас се ова ауторка сматра једном од најплоднијих композиторки 17. века. Фокус њеног рада био је на духовним вокалним остварењима попут мотета, псалама и миса, од којих нека садрже инструменталне делове који су у улози подршке вокалним линијама. Њен опус броји преко двеста композиција световне музике, а од 1670. године њена дела почињу редовно да се објављују, у укупно двадесет свезака. Такође, Опус 16 је једина Леонардина колекција инструменталне музике која је објављена 1693. године, али је уједно и прва збирка соната коју је објавила жена. Овај рукопис садржи једанаест црквених соната за две виолине и континуо, као и једну соло сонату за виолину и континуо. 

Капела Артемизија је женски ансамбл који је посвећен “оживљавању” и интерпретирању музике стваране у италијанским манастирима током 16. и 17. века, и на њиховом репертоару су често заборављена дела која су изашла из пера монахиња. Њихов компакт-диск Портет Изабеле Леонарде рекреира и извођење у самим самостанима, где су часне сестре прибегавале бројним решењима како би надоместиле недостатак дубљих мушких гласова, укључујући транспозицију вокалних деоница, као и другачију употребу инструмената. 

Ауторка: Саша Тошковић