Да ли је колапс крај или нова шанса за човечанство – професор Уго Барди о Сенека ефекту

Професоре Барди, хвала што сте дошли на РТС. Понекад себе описујете као колапсолога. Шта то заправо значи?

– То је дефиниција која има одређени призвук песимистичког, касандристичког, или, поражавајућег погледа на ствари, што мислим да није случај. Јер знамо да се свет креће у циклусима, иде горе и иде доле. То је оно што ја називам Сенекиним ефектом, из света древног филозофа. То је кретање које пратимо. Увек растемо, па опадамо, и онда долазе нове фазе. Дакле, Сенекин ефекат је неизбежна, карактеристика начина на који се људско друштво креће.

Можете ли то мало описати? Шта то значи? Ви сте физичар, у основи је то научни начин да се опише како друштво функционише.

 – Да, то је нешто што је наука дуго знала. То је део метода, математичких модела које користимо да опишемо еволуцију друштва. Шта се дешава, то је, чињеница да је наше друштво суштински засновано на необновљивим ресурсима, углавном нафти, гасу и угљу. И можете описати овај процес експлоатације где долази до постепеног исцрпљивања. Ови материјали имају тенденцију да опадају. Не остајемо без ничега, али имамо све мање и мање.Посебно сада, то је врло опасан тренутак са блокадом Хормушког мореуза, као што знате. Дакле, заиста ризикујемо да дође до кризе доступности извора енергије, и то би могло резултирати правим колапсом ако се ствари не промене, брзо. Дакле, иако то можда може бити решено, на срећу није нужно случај, али и даље пратимо одређени пут који нас води у другачији свет у којем ћемо морати да напустимо ове изворе који су покретали нашу цивилизацију. Богати смо, моћни смо, имамо толико ствари које прошле цивилизације нису имале, и сада морамо пронаћи начин да живимо са мање, што значи прелазак на друге изворе енергије, иначе заиста се суочавамо са оним што ја називам Сенекиним колапсом.

Шта значи Сенекин колапс? Ако сам вас добро разумео, то значи да може доћи до брзог раста, али ће уследити још бржи колапс.

 – Да, то је интуиција коју је, римски филозоф Сенека имао давно.Рекао је: "Раст је спор, али пропаст је брза." И то је дефиниција. Наше свакодневно искуство и ствари које имамо показују да је то случај. Видите како ствари обично иду.

Не знам да ли сте песимиста, али рекли сте да је колапсологија нека врста песимистичког, погледа на свет, а ја желим да будем оптимиста.Моје питање је, можемо ли се прилагодити уместо да дође до колапса?

– Апсолутно, да.То је трик. Видите, Сенека је био филозоф, не само да је то приметио, већ је рекао да се морамо прилагодити томе. Морамо прихватити шта се дешава и прилагодити се и покушати да идемо даље. Колапс је начин на који природа, универзум, уклања старе ствари да би направио место за нове. Дакле, пролазимо кроз фазу транзиције. То је као када се дете роди. Боли, хаотично је, тешко је, али онда почињете изнова са новим људским бићем, и ми ћемо почети изнова са новим типом цивилизације јер би то било неопходно.

Дакле, Сенекина крива не мора да заврши,потпуно на нули или у минусу. Или је то неизбежно?

– Апсолутно не. Зависи шта радимо. Математички модели нам говоре шта би могло да се деси, а шта ће се заиста десити је питање политике, питање одлука које доносе људи који, ух, контролишу начин на који се суочавамо са транзицијом. Дакле, да ли промовишемо прелазак са фосилних горива или покушавамо да што дуже останемо на фосилним горивима?

Шта ће нас уништити? Да ли ће то бити климатске промене, фосилна горива, или као што сте поменули, верујем, у вашој последњој књизи, пад популације, или како то описујете?

 –У овом пољу имамо посла са сложеним системима. Као што су људско друштво, држава, компанија, организација, они су сложени системи, па их континуирано покрећу спољашњи фактори, а они реагују прилагођавањем изнутра. Као што сте приметили, који се дешавају истовремено. То је,успоравање доступности фосилних горива. Имамо климатске промене, које су огроман проблем. И заједно имамо проблем пада популације, који је повезан, то је елемент промене која се дешава. То је нешто ново што, није било очекивано, није перципирано од стране јавности, али видимо брз почетак пада, прво плодности. Људска плодност је далеко испод стопе замене у већини западног света, и популација још увек глобално, још увек слабо расте, али почиње да види врхунац, и видеће пад, који би могао бити врло брз.

Написали сте целу књигу о томе. Насловна страна је на енглеском. Хоће ли ускоро бити на српском? Хоће ли ускоро бити на српском?

– Надамо се. Разговарамо са издавачем

Могу ли Вас питати и да завршимо са тим, у једној или две реченице, можете ли објаснити која је поента те књиге?

– Књига почиње од идеје да, видимо, преокрет тренда који траје хиљадама година.Раст људске популације је био, био је константа људске историје. До сада је људска популација расла веома брзо, то је нешто што се десило током последњих неколико векова. Сада видимо преокрет. Популација ће достићи врхунац, и почети да опада, и то може бити благослов или катастрофа. Зависи од тога како се суочавамо са тим, јер ако је пад низак, то би било у реду.
Ублажићемо утицај на екосистем, смањити проблем климатских промена, биће нам потребно мање ресурса и нафте и енергије, свега осталог. Али ако иде пребрзо, онда ће утицати на саму структуру друштва, и учинити много ствари које узимамо здраво за готово тешким.

Да ли ћемо нестати као цивилизација?

 – То би се могло десити, али то нико не може рећи.
Нико нема кристалну куглу да каже да ће то бити будућност.

Када кажете пад, шта тачно мислите?Тренутно је на земљи око 10 милијарди људи, шта би био брз пад. Да ли је то као та златна милијарда или шта?

–Тренутно нас је око осам милијарди. Неки људи кажу да би могло бити 10 милијарди. Није лако пребројати сваког човека. Дакле, шта подразумевамо под падом, брзим или спорим? Могу вам дати пример. Пример Јапана, који је опадао око 1 одсто годишње током последњих 10 година.Јапан је врло лепо место, богато, просперитетно. Добро им иде. Дакле, можемо преживети пад од 1одсто годишње. То није тако брзо. Али ако погледате места као што је Украјина, видите изузетно брз пад. Прво то је проузроковано пад ом Совјетског Савеза, а сада популација брзо опада, мислим, око пет, шест процената годишње. И то изазива веома јак ефекат на друштво. То постаје тешко јер губите толико људи да не можете одржавати структуру на коју сте навикли, као што је здравствени систем. То је један од великих проблема које имамо, или чак демократију.
Демократиј су потребни људи. Потребни су нам живи људи да би смо имали демократију.

Професоре Барди, хвала вам, и оно што могу рећи као оптимиста, надам се да грешите.

 – Да, и ја се надам да грешим.