Земља ватре и леда, али и папрених цена: Исланд поново најскупља држава на свету

Према прорачунима локалног синдиката „Виска", који је користио податке „Еуростата" и Централне банке Исланда, ниво цена у „земљи ватре и леда" премашује цене у Швајцарској за три процентна поена. Последњи пут, 2018. године Исланд је био скупљи од алпске државе, према званичним подацима Еуростата. Ова промена на врху листе најскупљих нација указује на дубље економске изазове са којима се суочава мала атлантска економија.

Размере поскупљења су драстичне. Цене на Исланду су тренутно 84 одсто више од просека у 27 европских земаља, што је значајан скок у поређењу са тридесетогодишњим просеком од 42 одсто. У односу на суседне нордијске земље, разлика је још очигледнија.

Цене хране су у просеку 44 одсто више, док су месни производи скупљи за чак 71 одсто. Ни високе плате, иако карактеристика исландске економије, не успевају да у потпуности компензују трошкове живота, јер је јаз у ценама у односу на друге нордијске земље скоро двоструко већи од разлике у зарадама.

Туризам, таксе и мала тржишта као покретачи цена

Комбинација неколико фактора доприноси високим трошковима. Географска изолованост у северном Атлантику значи да се велика већина робе мора увозити ваздушним или поморским путем, што значајно подиже транспортне трошкове који се преливају на малопродајне цене.

Поред тога, Исланд има високе порезе, са стандардном стопом ПДВ-а од 24 одсто, као и значајне увозне царине на производе попут аутомобила и електронике. Мало домаће тржиште са популацијом од око 400.000 становника ограничава конкуренцију и спречава економију обима, што додатно одржава цене на високом нивоу.

Брзи опоравак туризма након пандемије, који је главни мотор економског раста земље, додатно је подстакао потражњу и раст цена. Вилхјалмур Хилмарсон, економиста из синдиката Виска, објашњава да туризам у великој мери доприноси инфлацији у сектору услуга.

„Притисак потражње из туризма подстакао је раст плата. Друга важна компонента су некретнине, на које туризам директно утиче. Туристи, на пример, путем платформи као што је Airbnb, конкуришу локалном становништву за стамбени простор", истакао је Хилмарсон.

Високе цене највише погађају становнике. Изнајмљивање једнособног стана у центру Рејкјавика кошта између 250.000 и 350.000 исландских круна месечно (приближно 1.750 до 2.450 евра).

Иако су плате високе, са просечном нето зарадом од око 540.000 круна, ови трошкови представљају огроман терет за кућне буџете.

Многи су принуђени да деле смештај или да живе у предграђима како би саставили крај са крајем. Ситуација је посебно тешка за младе и оне са нижим примањима.

Иако природне лепоте и даље привлаче посетиоце, високи трошкови почињу да утичу и на туристички сектор. Истраживања туристичког савета Исланда показују да расте број посетилаца који сматрају да њихово путовање није вредело уложеног новца.

Пред Исландом је задатак усклађивања туристичке политике, регулације цена услуга и стамбене политике.

Одржавање равнотеже између интереса посетилаца и квалитета живота локалног становништва биће кључно за дугорочну одрживост и конкурентност земље на светској сцени.