Како лепо и здраво остарити, према саветима древних грчких и римских лекара

Грци и Римљани бележили су фантастичне приче о далеким народима који су живели далеко дуже од 100 година. Грчки есејиста Лукијан (око 120–180. године нове ере) пише: „Заиста, постоје чак и читави народи који су веома дуговечни, попут Сера (Кинеза), за које се каже да живе 300 година: Неки приписују своју старост клими, други поднебљу, а трећи својој исхрани, јер кажу да цео овај народ не пије ништа осим воде".

Лукијан наставља: „За становнике Атоса се такође каже да живе 130 година, а извештава се да Халдејци живе више од 100, користећи јечмени хлеб да би сачували оштрину вида".

Чињеница је да су стари Грци и Римљани желели дуг и здрав живот. Древни лекари су били заинтересовани за то шта људи који су живели дуго раде сваки дан и како им је то могло помоћи, рекао је за Science Alert Константин Панегирес, предавач античке историје на Универзитету Западне Аустралије

Грчки лекар Гален (129–216. године нове ере), на пример, говори о двојици људи које је лично познавао у Риму, а који су доживели дубоку старост.

Први, по имену Телеф, живео је скоро 100 година.

Према Галену, Телеф је јео три пута дневно. Његова исхрана је била једноставна: „Каша кувана у води помешана са сировим медом најбољег квалитета, и то му је само по себи било довољно за први оброк.Такође је ручао у седмом сату или мало раније, прво узимајући поврће, а затим је јео рибу или месо птица. Увече је јео само хлеб, натопљен вином“.

Гален нам такође приповеда и о томе како је Телеф имао неке навике купања које би нам данас могле изгледати необично. Телеф је више волео да га свакодневно масирају маслиновим уљем и да се купа само неколико пута месечно: „Имао је обичај да се купа два пута месечно зими и четири пута месечно лети. У сезонама између њих, купао се три пута месечно. Данима када се није купао, око три сата поподне, имао је кратку масажу".

Други човек којег Гален описује је лекар по имену Антиох, који је живео око 80 година. Према Галену, Антиох је такође имао једноставну исхрану, објаснио је Панегирес.

Ујутру је Антиох обично јео препечен хлеб са медом. Затим би за ручак јео рибу, али обично само рибу „из дубоког мора“. За вечеру би јео „или кашу са оксимелом (мешавина сирћета и меда) или месо птице са једноставним сосом“.

Уз ову једноставну исхрану, Антиох је сваког јутра ишао у шетњу. Такође је волео да се вози у кочији или да га његови робови носе у посебној столици по граду.

Гален је такође рекао да је Антиох „изводио вежбе прикладне за старца“: „Постоји једна ствар коју би требало да раде старији људи рано ујутру као вежбу: Након масаже уљем, треба да шетају и изводе пасивне вежбе без умора, узимајући у обзир капацитет старије особе".

Гален закључује да је Антиохова рутина вероватно допринела његовом добром здрављу чак и у позним годинама: „Бринући се на овај начин о себи у старости, Антиох је до краја живота остао виталних чула и здравих удова".

Гален наглашава да су Телеф и Антиох имали неке очигледне заједничке ствари. Јели су неколико пута дневно; њихова исхрана се састојала од дивљег меса, интегралних житарица, хлеба и меда; и били су активни сваког дана.

Како да се угледамо на старе Грке и Римљане

Ми вероватно не можемо сви да доживимо 100 или више година, као што су Грци и Римљани добро знали. Међутим, Лукијан нам нуди извесну утеху у свом есеју: „На сваком тлу и у свакој клими, људи који се придржавају правилне вежбе и исхране најпогодније за здравље дуго су живели".

Лукијан је саветовао да треба да копирамо начин живота људи који су живели дуго и здраво ако желимо да и ми доживимо здраву старост, каже Панегирес.

Дакле, ако сте живели у Риму у 2. веку нове ере, људи попут Телефа и Антиоха, који су имали једноставну исхрану и остали активни целог живота, били би добри узори.