Афантазија: Неки људи не могу да замисле слике док су будни, али их виде у сновима

Замислите особу коју добро познајете. Можда можете да призовете њено лице, осмех или начин на који јој коса пада. Међутим, постоје људи који, колико год се трудили, не могу да створе менталну слику чак ни лица блиске особе.

Када заспе, ситуација може да буде другачија. Лица и места могу да се појаве у њиховим сновима, иако током дана не могу свесно да их замисле. Шта омогућава да се такве слике појаве током спавања?

Немогућност вољног стварања менталних слика позната је као афантазија. Студија објављена у научном часопису Scientific Reports бавила се сновима особа са овом појавом и показала да се однос између будне маште и сањања знатно разликује од особе до особе.

Истраживачи нису испитивали само визуелне слике. Занимали су их и звукови, мириси, укуси, додир, осећај кретања, као и унутрашњи говор – искуство слушања речи у сопственом уму.

Неки учесници описивали су сличне чулне доживљаје током сањања и замишљања у будном стању. Други су, међутим, наводили да у сновима доживљавају сензације које не могу намерно да призову док су будни.

Истраживање започето личним искуством

Истраживање је имало и личну позадину. Двојица аутора, Дерек Арнолд и Лорен Бује са Универзитета Квинсленд у Аустралији, наводе да од рођења имају афантазију. Њихови снови се разликују, а обојица су сматрала да су чулни доживљаји током спавања повезани са оним што могу да замисле током дана.

Раније су описали и разлике у сопственим способностима замишљања. Арнолд може да замисли звукове, док Бује може да замисли осећај додира. Ниједан од њих, међутим, не може вољно да створи менталне слике.

Заједно са Мерлином Монцелом са Универзитета у Бону, у Немачкој, истражили су колико се оваква искуства разликују у широј групи људи.

Тим је анализирао одговоре из онлајн упитника које је попунило 205 особа. На основу резултата који су мерили способност визуелног замишљања, 84 учесника сврстана су у групу са визуелном афантазијом, док је 121 особа чинила упоредну групу.

Шта особе са афантазијом доживљавају у сновима?

Учесници су одговарали на питања о ситуацијама које могу да подстакну замишљање различитих чулних искустава, попут присећања на друштвено окупљање. Оцењивали су које замишљене сензације доживљавају, а одговарали су и на питања о свакодневним навикама, укључујући ментално увежбавање разговора и замишљање осећаја одређеног покрета.

Поред тога, пријављивали су колико често различите сензације доживљавају у сновима, уз могућност да одговоре да нису сигурни.

Резултати су показали да је 46 одсто учесника са афантазијом навело да увек има визуелне доживљаје у сновима. Око осам одсто изјавило је да их никада нема. У упоредној групи није било учесника који су пријавили да немају визуелне снове.

Међу особама са афантазијом истраживачи нису пронашли доказе да је израженија способност визуелног замишљања током будног стања повезана са чешћим визуелним доживљајима у сновима.

Везе су биле уочљивије када је реч о звуковима и унутрашњем говору. Учесници који су чешће пријављивали ове доживљаје у сновима углавном су их чешће доживљавали и док су будни, мада су те повезаности биле углавном слабе до умерене.

Особе са афантазијом које су често чуле звукове и разговоре у сновима такође су чешће пријављивале да у свакодневном животу користе замишљене звукове и унутрашњи говор. То, на пример, укључује ментално увежбавање разговора пре него што нешто изговоре.

Поређење одговора из сва три упитника показало је и да су учесници били доследни у процени тога колико се њихова будна машта подудара са сновима. Неки су изнова описивали блиску повезаност ова два искуства, док су други наводили значајне разлике.

Зашто се слике појављују у сновима, али не и током дана?

Разлог због којег нека сензација може да се појави током спавања, али не и када особа покушава свесно да је призове, за сада није познат.

Једно од могућих објашњења односи се на начин на који међусобно сарађују мождане регије укључене у стварање менталних представа. Истраживачи претпостављају да тешкоће у координацији ове активности код неких људи могу да се наставе и током спавања, док се код других тај однос може променити.

Поређење мождане активности особа са различитим искуствима могло би да помогне у провери ове претпоставке. Таква истраживања могла би и да открију да ли исти процеси учествују у стварању замишљених сензација током будног стања и у сновима.

Ипак, важно је нагласити да у овој студији није мерена мождана активност, тако да предложено објашњење још није експериментално проверено.

Истраживање се ослањало на личне описе учесника и њихова сећања на снове. Такође, особе из групе са афантазијом чешће су одговарале да нису сигурне да ли су одређене сензације биле присутне у њиховим сновима. У ту групу били су укључени и људи са слабом способношћу визуелног замишљања, а не искључиво они који уопште не могу да стварају менталне слике.

Будућа истраживања могла би да открију више о овом феномену

Будућа истраживања спавања могла би да приближе научнике непосреднијем разумевању ових искустава. Један од предлога јесте да истраживачи буде учеснике непосредно након снова и питају их чега се сећају.

Такав приступ могао би да помогне у бољем разумевању начина на који се слике, звукови и друге сензације појављују у сновима особа са афантазијом.

За неке људе са афантазијом слике и звукови у сновима постоје чак и када не могу да их призову док су будни. Код других, међутим, сензације које недостају у будној машти изостају и из снова.

Ови налази показују да однос између маште и сањања није исти код свих људи и да способност стварања менталних представа током будног стања не мора у потпуности да одређује садржај снова.