Сат судњег дана померен на 85 секунди до поноћи, свет све ближи апокалипси

То је уједно и најближе што је сат био поноћи у својој 79-годишњој историји, што значи да стручњаци сматрају да се човечанство никада до сада није суочило с озбиљнијом претњом катастрофе која би могла да оконча свет него што је то случај 2026. године.

Група која сваке године одлучује о положају казаљки навела је више претњи глобалној стабилности, укључујући нуклеарно оружје, климатске промене, дисруптивне технологије попут вештачке интелигенције, као и стварање синтетичких биолошких супстанци познатих као „живот у огледалу“.

„Свака секунда је важна и време нам истиче. Тешка је истина да је ово наша реалност. Никада до сада наш свет није био овако близу поноћи“, рекла је председница и извршна директорка Билтена атомских научника, Александра Бел.

Ова непрофитна организација са седиштем у Чикагу створила је Сат судњег дана 1947. године, током Хладног рата, када су тензије између Сједињених Америчких Држава и Совјетског Савеза изазивале стални страх од нуклеарне апокалипсе.

Ово је друга година заредом да се Сат судњег дана помера ближе поноћи – хипотетичком тренутку у којем свет престаје да постоји. До 2020. године сат никада није био ближе од два минута до поноћи.

„Прошле године упозорили смо да је свет опасно близу катастрофе и да државе морају да промене курс ка међународној сарадњи и деловању у вези с најкритичнијим и егзистенцијалним ризицима. Нажалост, догодило се супротно“, истакао је председник Научног и безбедносног одбора Билтена, Данијел Холц.

Додао је да су нуклеарно наоружане државе током 2025. године постале још сукобљеније и националистичкије, што је утицало на померање сата за четири секунде, највеће померање унапред од 2023. године, када су научници казаљке померили са 100 на 90 секунди до поноћи.

„Последњи преостали споразум који регулише залихе нуклеарног оружја између САД и Русије истиче следеће недеље. По први пут после више од пола века, неће постојати ништа што би спречило неконтролисану трку у нуклеарном наоружању“, открио је Холц.

Сваки пут када се Сат судњег дана помери унапред, то се тумачи као знак неуспеха човечанства да оствари напредак у решавању глобалних претњи током претходних 12 месеци.

Сваке године сат се ажурира на основу процене колико је човечанство, у теорији, близу потпуног уништења.

Ако се сат помери унапред и приближи поноћи за неколико минута или секунди (у поређењу са претходном годином), то указује да се човечанство приближило самоуништењу. Ако се, ипак, помери даље од поноћи, то значи да је човечанство смањило ризик од глобалне катастрофе у односу на исти период прошле године.