У историју одлази и Црвено једро – последњи симбол напуљске мафије

Црвено једро је било једно од седам стамбених комплекса изграђених седамдесетих година као одговор на стамбену кризу.

Замишљене као иновативни примери социјалног становања, ове грађевине су током времена постале симбол дубоке урбане маргинализације, погоршане изолацијом, недостатком услуга и друштвеним пропадањем.

Рушењем Црвеног једра, шестог по реду, завршава се план поступног укидања комплекса, започет крајем деведесетих година.

Почетку радова присуствовали су градоначелник Напуља Гаетано Манфреди и нови председник Региона Кампанија Роберто Фико.

„Ово је историјски дан за Скампију", изјавио је Манфреди. „Налазимо се на месту које је годинама представљало негативан симбол града, а које данас постаје простор наде и нових прилика."

Градоначелник је објаснио да се рушења и нова изградња одвијају паралелно: до краја 2026. године планиран је завршетак четири нове стамбене зграде са око 1.250 станова, док је комплетан пројекат предвиђен да буде окончан до 2028.

Са техничког становишта, рушење је планирано по фазама, како би се избегло нагло урушавање конструкције. Биће потребно око 15 радних дана да се потпуно уклони армиранобетонска структура. Након тога, градилиште улази у фазу раздвајања и обраде материјала: гвожђе и бетон биће одвојени и упућени на посебне депоније или рециклажу, у складу са важећим еколошким прописима.

Помешане емоције становника

У насељу је рушење дочекано са подељеним емоцијама. Поред свести о потреби да се окрене нови лист, било је и снажних емоција. Натписи и посвете на балконима подсетили су да је Црвено једро, пре него што је постало медијски симбол криминала и деградације, нарочито кроз серију и филм Гомора, инспирисаних књигом Роберта Савијана, било дом стотинама породица.

 Рушење је део пројекта РеСтарт Скампија који предвиђа комплетну обнову читавог подручја кроз стварање еко-кварта: нове еколошки одрживе стамбене јединице, зелених површина, школа, обданишта и друштвених центара. Породице исељене из Црвеног, Жутог и Плавог једра пресељене су у привремени смештај или су добиле финансијску помоћ за самостално становање, коју ће примати све до доделе нових станова.

Одлучујуће убрзање процеса уследило је након два трагична догађаја: урушавања 22. јула 2024. у Плавом једру, у којем су погинуле три особе, а једанаест је повређено, као и пуцања једног пролаза у Црвеном једру у новембру исте године. Ови догађаји учинили су интервенцију неодложном.

Једино једро ће опстати

Једина структура која неће бити срушена јесте Плаво једро (Vela Celeste), која је укључена у пројекат нестамбене намене. Током 19. Бијенала архитектуре, Општина Напуљ и студио Карло Рати Асоциати представили су лабораторију партиципативног дизајна, са циљем да се ова зграда трансформише у простор намењен јавним услугама и заједници.

Једра у Скампији, попут Корвијалеа у Риму и других великих комплекса социјалног становања из послератног периода у Европи, представљају наслеђе модернистичке утопије која се често сударила са стварношћу.

Рушењем Црвеног једра, то поглавље се дефинитивно затвара. Снимци из дрона приказују спор, али неумољив процес, који мења пејзаж и прати исписивање нове приче о Скампији.