Почео је распуст – баке и деке ступају на сцену

Улога баке и деке може бити значајна јер повећава шансу за контакт са једном емоционално стабилном и доступном особом, као што су баке и деке, које често имају више стрпљења и пажње и више времена, што оставља довољно емоционалног простора да буду у контакту са децом, наводи Анђела Леков.

„Данас је однос са унучићима свакако другачији у односу на нека прошла времена, али и одрастање деце је другачије. Генерацијски јаз није већи, већ је само другачији, пре свега због тренутног технолошког напретка. Иначе, мислим да је једнак јаз као што је и некада био. Јаз увек постоји када имамо три генерације које треба некако да се договоре и усагласе своје потребе", објашњава психотерапеуткиња. 

Помоћ или мешање у подизању деце

Најчешћи извор сукоба је углавном то што родитељи и баке и деке не доживљавају исто васпитање детета.  Васпитање би требало да садржи и награде, и казне, похвале и критике, али и емоционалну подршку и љубав.

„Али баке инсистирају на тој емоционалној подршци и љубави, а некако занемарују ова два остала важна дела у васпитању. То је оно око чега настају конфликти", додаје гошћа Јутарњег програма.

Често се чује да се родитељи жале како су бака и дека били строги док су они били мали, а сада унуцима све допуштају, као да имају потребу да неке ствари које су ускраћивали својој деци надоместе унуцима. 

„Ммеђутим, то су сада људи који имају више времена, који имају више стрпљења, као што то управо родитељи те деце немају. Потпуно је слична ситуација и као да могу да пруже оно што некад нису могли. Али некад може из тога настати баш проблем, јер та улога може да постане некако као улога заменског родитеља, међутим проблем је када дође до сукоба између родитеља и бака и дека, баш у том погледу како треба васпитавати дете", истиче Анђела Леков. 

Како ускладити ставове

Важно је да родитељи и баке и деке комуницирају са позиције разумевања, напомиње психотерапеуткиња. Родиељи трева да разумеју да то што баке и деке раде, раде из најбоље намере, мада добра намера не значи и да радимо добро.

„Главну реч требало би да има родитељ, односно да поставља стандарде и диктира вредности које жели да усади код свог детета. А оно што је јако важно. да заиста води родитељ, односно да поставља стандарде и диктира вредности које жели да усади код свог детета. И оно што је јако важно јесте да баке и деке то прихвате“, наглашава Леков.

А баке и деке, колико год да им се то не свиђа, да им није блиско срцу, треба да прихвате. И ту обично долази до конфликата. Зато је важно да родитељи заступају своје ставове, али и да истовремено уважавају то како се баке и деке осећају. Важно је да валидирају и то што баке и деке имају добру намеру и да се цени то што су спремни да одвоје време и посвете се чувању унучића.

Бака-дека сервис

Тема бака-дека сервиса се често помиње, а у скандинавским земљама држава чак издваја средства да би им надокнадила време које издвајају за унуке, као нека врста додатка на пензију. Међутим, с обзиром на наш менталитет, то би можда била увреда, напомиње психотерапеуткиња. 

„То је нешто што људи дају из љубави, и ако би добили новчану награду за то, вероватно би код њих то изазвало неки унутрашњи конфликт“, сматра Леков. 

Када је у питању емоционални развој детета, осим бака и дека, одређену улогу имају и остали чланови шире фамилије. Гошћа Јутарњег програма напомиње да њихова улога може бити од користи, али ако то није случај, важно је да дете има утисак да није само, да постоји нека мрежа подршке на коју може да се ослони, поготово у кризним тренуцима.

„Управо је то оно што дете добија из тих разних односа, доживљај припадања и сигурности. Јер ако мама и тата нису ту, онда је ту бака. Ако бака није ту, ту је онда кума, тетка, комшиница. Важно је да постоји нека емоционално доступна особа која ће моћи да подржи дете или у кризним временима или током одрастања", наглашава Анђела Леков, на крају гостовања у Јутарњем програму.