„Скривена ватра и стваралачки темперамент..." – одржана комеморација Здравку Шотри

Након минута ћутања и приказаних инсерата из његових бројних остварења, присутнима су се обратиле његове колеге и сарадници. Редитељка Ана Марија Роси истакла је да је Шотра био „најстарији члан Удружења филмских уметника Србије" и подсетила на њихово дружење и разговоре поводом интервјуа за часопис Кинотека.

„Рекла сам му да ћу га прошетати кроз целу његову каријеру, рекао је 'може'. Рекла сам да постоји могућност да као редитељка поставим питање које му се можда неће допасти, опет је рекао 'може'...", навела је Роси.

Додала је да је Шотра био „професионално посвећен, истрајан, увек спреман да саслуша, одговори, предложи и подрззи сваку акцију", нагласивши да је југословенској и српској кинематографији оставио изузетно богат опус „везан чувеном Шотрином брзином у раду".

Глумац Љубомир Булајић говорио је о почетку своје каријере, када га је Шотра ангажовао по изласку са академије: Сви знамо начин на који је Шотра радио, брзо, уз коментар: 'Да си умео боље, ти би то урадио'. То је био својеврсни 'дрил' за младог глумца".

Булајић је додао да му је била „изузетна част да познаје Шотру и подсетио да „од почетка њиховог познанства није прошао ни један пројекат да га се није сетио".

„Мој однос са Шотром био је турбулентан, волели смо се, а знали смо и да се посвађамо у жару борбе, посла и другарства. Имао је дуг и садржајан живот. Утеху треба тражити у томе да је тај живот живео живописно и јако, а сада кроз наша сећања и дела", рекао је Булајић.

Глумица Светлана Бојковић подсетила је на Шотрину књигу Мојих 500 глумаца, називајући је „највећом глумачком антологијом".

„Овакву људску и историјску причу могао је да напише само Здравко Шотра. Његов опус је непрегледан, обухвата различите жанрове и генерације глумаца, оних којих више нема, али и млађих који су га гледали као оца", рекла је Бојковићева.

Редитељ Горан Марковић нагласио је да је Шотра „ретко био стваралац који личи на своје дело духовно и физички".

„Био је елегантан, господин, оштроуман и оштар човек. Увек је причао занимљиве анегдоте, а у себи је носио скривену ватру, стваралачки темперамент", рекао је Марковић. Према његовим речима, „Шоле је стварао вредности, а таквих људи више нема".

„Ово није опроштај од Шотре, оставио нам је толико лепог да ћемо готово занемарити што га нема физички. Он је сећање на једно лепо и непоновљиво доба. Слава му", поручио је Марковић.

На комеморацији је најављено да ће Југословенска кинотека од 27. новембра приказати избор филмова и телевизијских остварења Здравка Шотре.

Стваралаштво без празног хода

Редитељ и сценариста Здравко Шотра који је потписао преко 120 телевизијских и филмских остварења велике гледаности како на телевизији, тако и у биоскопима, преминуо је у 93. години.

Здравко Шотра је рођен 14. фебруара 1933. у Стоцу. Дипломирао је режију на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду 1954. у класи професора Вјекослава Афрића. На Телевизији Београд био је запослен од њеног оснивања, 1958. до 2001. године.

Током седамдесетих режирао је изузетно популарну емисију Образ уз образ са Драганом Николићем и Миленом Дравић. Режирао је филмове који су обарали биоскопске рекорде као што су Браћа по матери, Лајање на звезде, Зона Замфирова, Ивкова слава, као и бројне телевизијске филмове и драме: Више од игре, Бој на Косову, Шешир професора Вујића и Санта Марија дела Салуте, Рањени орао...

Шотра је дао велики допринос српској кинематографији, и готово је немогуће издвојити неку од његових серија или филмова, а свим његовим серијама је заједничко то што су неколико пута репризиране, а публика их је сваки пут са одушевљењем поново гледала.

У антологију овдашње кинематографије ушла су остварења Освајање слободе, Шеста брзина, Идемо даље, Игмански марш, Госпођа министарка, Браћа по матери, Лајање на звезде, Зона Замфирова, Пљачка Трећег рајха...

Такође се исказао и као аутор у докуметнарном жанру емисијама: Плутоново царство у Хомољу, Сви заједно, Повратак песника, Где цвета лимун жут...

Шотрине серије Горски цар, Максим нашег доба, Рођаци, Глумац је глумац, Више од игре, Приче из радионице, Самци, Волим и ја неранџе, но трпим, Рањени орао, Грех њене мајке, Непобедиво срце... убрајају се у наше најгледаније програме.

У току каријере Здравко Шотра награђен је домаћим и светским признањима – награде на Пулском фестивалу, неколико Златних и Сребрних мимоза у Херцег Новом, Златни витез у Москви, Награда на фестивалу у Прагу, Октобарска награда града Београд, Гран при у Порторожу, Златна харфа у Даблину, Златна ружа Монтреа за остварење Роман са контрабасом 1972.

Последњи успех остварио је 2021. историјском драмском серијом, Александар од Југославије коју потписује и као сценариста. Празног хода готово да није имао.

Шотра је објавио аутобиографију Држећи се за ваздух (2013), а у књизи Мојих 500 глумаца (2024), у издању РТС Издаваштва и Службеног гласника, описао је почетке бављања режијом, али и о томе како се заинтересовао за глуму.

Шотра је испраћен на кремацију 11. октобра на Новом гробљу у Београду, уз присуство породице, дугогодишњих колега и бројних поштовалаца његовог рада.