Све касније улазимо у брачне воде: Проналажење баланса између биолошког сата, каријере и особина партнера

Да су се бројке које се односе на удају и рађање на Старом континенту значајно промениле, доказују подаци које је недавно, објавила Европска статистичка агенција Евростат.

У Европи се тако данас најкасније удају жене из Шпаније, у просеку – тек са 36,9 година, док су мушкарци у Шведској европски рекордери у одлагању брака, с обзиром на то да у прву заједницу улазе са 37 година. На супротном крају су Румунке, које стају пред олтар са, у просеку, 28,3 године.

О разлозима за промену трендова када је склапање брака у питању, и о другачијим друштвеним нормама, за РТС су говорили Теодора Милићевић, психолог и Небојша Савић из Удружења за очување и развој породице „Брак и породица“.

„Ја бих рекла, животни ритам се променио. Данас млади некако можда имају више избора, али више притисака. Млади људи, да би ступили у брак, заправо, пре него што ступе у брак, имају потребу да се изграде, изграде себе, изграде своје каријере, изграде своју стабилност, и на крају се некако одлуче за тај корак. И то не значи да је брак постао мање важан", рекла је Милићевићева.

Некада су и током живота и сазревања, школовања... важила другачија правила. Мењала су се са генерацијама.

„Постојало је нешто што се раније називало традиционална породица, у том неком облику, да је чак и више генерација живеле под истим кровом. И човек је некако, поменули сте ове статистике из седамдесетих година, знао се неки ред у животу. Човек заврши школу, онда за мушкарца да оде у војску, заврши факултет, нађе посао, ожени се, и онда на неки начин тада је био препознат као зрео мушкарац", каже Савић.

Друштвена очекивања као оквир који попушта

Очекивања заједнице раније су била другачија, и појединац, односно његове потребе биле су окренуте ка томе да се уклапају у начин размишљања заједнице.

„Прво, у тим временима када говоримо неке личне емоције, очекивања, жеље нису биле тако изражене као данас. Замислите да је пре 50 година неко дошао и рекао - Желим развод због лоше комуникације у браку. Разумете чему причам. Е, данас је то један од главних разлога.Тако да, с друге стране, та друштвена очекивања, кретања, очекивало се да ће то тако бити и наравно увек је било тог друштвеног притиска, све што је различито, што се не уклапа у нека очекивања већине, увек је било подложно анализи, осуди, критици, неразумевању. Тако да све то морамо да имамо у обзир када говоримо о овим бројевима које сте напоменули", објашњава Савић.

Питања која се постављају пред младе људе односе се и на то чему дати приоритет и на шта прво одговорити, што није нимало лако.

Људи се питају са ли да се окрену прво професионалном развоју, развоју каријере или да се потпуно фокусирају на брак, породицу, међуљудске односе.

„Мислим да ту не постоји тачан одговор. Нема подела, не. Сви ми истовремено тежимо и желимо да будемо успешни, желимо да припадамо, желимо да се развијамо и важно је да некако пратимо своје приоритете, да прво спознамо себе, да знамо да пратимо свој ритам, да знамо шта ставити на почетку. Исто ми је важно да поменем да не мора да значи да једно искључује друго, можемо истовремено се бавити различитим сферама у животу", истиче Милићевићева.

Зато стручњаци сматрају да је данас потребан већи степен разумевања према каснијем ступању у брак, него пре 50 година, али и да поштујемо различитост.

„Морамо разумети да постоје различити људи. Неко ће свој живот сматрати на тај начин да је важно да прво се можда позабави својом пословном сфером, па ће онда да се окрене породици. А неко ће обрнуто. Свако има неки свој правац и важно је да разумемо да је сваки правац исправан. И шта је мени важно да додам, да се људи не осећају кривим уколико је њихов пут различит", додаје Милићевићева.

„Ја бих додала, можда често се посматра, на пример, да ли треба да се уђе у брак у касним годинама, у ранијим годинама и често се повезује то време можда са неком зрелошћу", каже гошћа РТС-а.

Важно је имати у виду и да зрелост не мора нужно да прати године. Са друге стране, указују стручњаци, ако се уђе у брак у касним тридесетим годинама, а жели се многочлана породица, вероватно се то неће десити, углавном, због биолошког сата.

„Ја увек волим да кажем, боље је наћи, сачекати па наћи праву особу, па некако, ако треба да буде касније, нека буде касније, али нека буде права особа, нека буде прави избор, а не ући неспреман у брак. Слажем се с овим што је рекла Теодора, једно не искључује друго, то је права реч. Значи, ми не морамо да бирамо између каријере и посла и брака, једноставно развијамо се у више праваца истовремено и једно на дан допуњује друго", рекао је Небојша Савић из Удружења за очување и развој породице „Брак и породица“.

Нереална очекивања од брака и партнера

Трагање за тим балансом уоште није једноставно.

„Зависи од очекивања и од потреба које ми имамо у браку. Јер понекад, разговарајући са људима, ја видим да људи имају тотално нереална очекивања од самог брака и нереална очекивања од особа са којима ступају у брак. Неки пут су та, у ствари, очекивања могу да буду реална, али ако их ми јасно не искомуницирамо, онда је опет је застој неки у комуникацији.

Брак је један диван однос и захтева и прилагођавање, захтева одређену жртву, али сама природа љубави је таква да захтева и угађање другоме и дати простора другоме да расте, дати простора другоме да буде различит, другим речима да буде оно ко јесте. Јер у браку, то се увек чита на венчањима, свако је слободан да развија своје таленте, дарове, интересовања и морамо то поштовати један код другог, али ипак морамо имати неке заједничке циљеве које нас држе заједно", наглашава Савић.

Вишак информација, друштвене мреже и избор партнера

У периоду пре 50 година, када је било мање средстава комуникације, можда је било мало лакше направити избор партнера, за разлику од савременог доба када је присутан и вишак средстава комуникације. То је углавном питање контаката преко друштвених мрежа.

„Важно је да с једне стране свесни смо да имамо избора, али с друге стране, исто је важно да некако просто не изгубимо се у свему томе, да останемо присутни, да управо те друштвене мреже нас не удаље од тог правог, да кажем, стварног контакта", рекла је Милићевићева.

Касније ступање у брак, доводи у питање одлуке о потомству. И ту су од важности питања мишљења и ставова заједнице и очекивања друштва.

„Ми морамо разумети то прошло време где је већина бракова била уговорена. Тако да, и веровали или не, ево данас, на светском нивоу још увек је више бракова се спаја на такав начин него слободним избором. Ми припадамо, да кажемо, западној европској цивилизацији, па то нама већ страно, превазишли смо све то, али ако погледате Индију, Кину, те многољудне земље, тамо и даље, родбина уговара, и зато им је, не знам да ли је то добро или није, али проценат развода у Индији је један одсто", каже Савић и додаје: „Ми се мењамо, мењамо потребе, али можемо и неке добре ствари да задржимо, нешто што је део нашег идентитета овде у Србији, део неке наше традиције, наравно, у складу са неким модерним трендовима".

Изгледа да јединственог рецепта нема, и да је најважнији избор партнера.

„Има једна грчка пословица, ја волим да је цитирам, каже - Ако идеш на пут, помоли се једанпут, ако идеш у рад, помоли се два пута, ако хоћеш да се жениш, помоли се три пута. Према томе то говори колико је у ствари, можда је то у ствари једна од најбитнијих одлука које доносимо у животу, наћи партнера за цео живот", закључује Савић.