Рад од куће „није прави рад“, тврди бивши директор „Маркс енд Спенсера“

У интервјуу за Би-Би-Си, лорд Стјуарт Роуз наводи да је рад код куће један од узрока „општег пада“ британске економије и да је продуктивност запослених све слабија.

Међутим, стручњак за рад од куће, професор Николас Блум, рекао је да иако рад на даљину може бити „прилично штетан“ у погледу продуктивности неких радника, провођење три од пет радних дана у канцеларији је једнако продуктивно као и рад у потпуности из канцеларије.

„Наша земља је назадовала за 20 година у последња четири у погледу испуњавања радних обавеза, продуктивности и у погледу благостања земље“, истиче лорд Роуз, који је био извршни директор „Маркс енд Спенсера”, а недавно се повукао са места председника Асде (британског ланца супермаркета и бензинских пумпи).

У истраживању које је спровела британска Канцеларија за националну статистику из новембра 2024. године, 26% људи је рекло да су радили хибридно у претходних седам дана, неколико дана на радном месту, а неколико код куће – док је 14% искључиво радило од куће, а 41% је одлазило на посао сваки дан (остатак није радио у испитиваној седмици).

Прелазак на рад од куће трансформисао је локалне економије. Процене показују да се од пандемије празан канцеларијски простор скоро удвостручио, четвртина предузећа за хемијско чишћење је затворена, а број термина на голф теренима током радне недеље је порастао за 350 одсто – што указује да неки запослени мешају посао и задовољство.

Рад од куће брзо постаје главно бојно поље. Влада тренутно доноси законе за јачање права запослених широм Уједињеног Краљевства да захтевају рад од куће и најављује да намерава да отежа послодавцима да одбију захтеве за рад од куће.

Али поједини послодавци – укључујући владине службе – боре се са запосленима да их врате у канцеларију, тврдећи да је интеракција лицем у лице од суштинског значаја за заједнички рад.

У неким случајевима, као што је независна издавачка кућа „Хоспитал рекордс“, ово изискује озбиљно натезање између младе радне снаге – од којих неки можда никада нису радили пуно радно време у канцеларији – и њихових старијих шефова.

Оснивач компаније Крис Гос, који је увео нову политику која захтева рад запослених три дана у канцеларији уместо два, рекао је да има „мучан осећај“ да је рад на даљину утицао на крајњи резултат компаније.

„Чврсто верујем да су међуљудски односи у музичкој индустрији кључни, па је једини начин да било ко од нас буде у стању да изгради такву врсту смислених односа да то уради лично.“

Маја, 25-годишња менаџерка маркетинга, каже да воли да буде у близини својих искуснијих колега на радном месту. „У мом тиму има много људи који су значајно напредовали у каријери, па ако ми треба помоћ око нечега, могу просто да питам некога од њих.”

Али ипак мисли да не би могла да буде у канцеларији пет дана у недељи „премори ме дружење и морам понекад да будем само код куће и разврстам ту гомилу информација“.

Професор Блум, економиста са Универзитета Станфорд, наводи да његово истраживање о раду од куће указује да би запослени у тинејџерским и раним двадесетим годинама вероватно требало да буду у канцеларији најмање четири дана у недељи како би максимално искористили менторство.

Међутим, додаје да анкете међу десетинама хиљада запослених у Великој Британији, САД и Европи показују да радници вреднују могућност рада од куће два дана у недељи отприлике као повећање плате за осам одсто.

Британски министар за рад, Џастин Мадерс, рекао је да постоји све већи број доказа да је рад од куће продуктивнији. Такође сматра да је то добро за раст јер ће компаније имати „много мотивисанију радну снагу“ и „ако будемо у могућности да запослимо више људи јер им је флексибилност доступна, то ће нам помоћи да остваримо наше амбиције раста“.

Професор Блум можда није толико оптимистичан у погледу утицаја хибридног рада на продуктивност, али се слаже да би повећање броја радних места која се могу обављати од куће могло помоћи економском расту ако омогући више запошљавања.

„То је огроман подстицај и нека врста двоструке добити", јер би људи могли да раде у бољим условима, доприносе пореским приходима и „сви су на добитку”.

Једна од оних који би могла да има користи од могућности за рад од куће је и мајка која је добила отказ након рођења другог детета јер није могла да се врати на посао због аутистичног сина.

„Не видим да се такви послови оглашавају. Не видим ништа што би ми омогућило ту флексибилност. Сваког дана се пробудим и мислим да живим у Дану мрмота. Све што радим је да сам само мајка. Уживам што сам мама, али желим и да будем продуктивна. Чини ми се као да ми мозак одумире“.

У јавном сектору, продуктивност је најнижа у односу на 1997. годину – изузев у годинама изолације због пандемије – а неки за то криве рад од куће. Од новембра 2023. године државни службеници се поново позивају у канцеларије два до три дана у недељи.

Али у неколико јавних служби, укључујући Заводу за националну статистику, део особља одбија да се врати.

Ед, менаџер ИТ сектора и представник синдиката, каже да је од пандемије скоро у потпуности радио од куће. То му, како каже, олакшава да одведе децу у школу и вртић и да не губи време на путовање.

„Никада нам виши руководиоци у Заводу нису рекли да постоји проблем са продуктивношћу, постоји проблем са квалитетом, постоји проблем са поштовањем рокова, то да“, каже Ед. „Ову прилику више никада нећемо имати. Морамо да се боримо за права радника.“

Ед и други чланови синдиката прете штрајком ако буду приморани да путују у канцеларију 40% радног времена. Цивилни службеници у Метрополитен полицији и чланови синдиката у Служби за катастар, такође су у спору око захтева за повратак у канцеларију.

Руководство које преговара са синдикатима каже да верује да „интеракција лицем у лице“ доприноси „изградњи радних односа, подржава сарадњу и иновације“.

Али какав год да буде исход ових спорова, јасно је да су сада сви они који раде пуно радно време у канцеларији – ствар прошлости.