Спаљени свемирски отпад пронађен у Аустралији је у ствари део тајанствене кинеске ракете

Масиван комад угљенисаног материјала, који је недавно пронађен како се још дими у аустралијској пустињи, вероватно је део тајанствене кинеске ракете, тврде стручњаци. Угљенисани отпад се вероватно срушио убрзо након што није успео у потпуности да изгори приликом поновног уласка у Земљину атмосферу.

Локални рудари су открили олупину која се димила, пречника око 1,5 метара, око 14 сати по локалном времену 18. октобра, око 30 километара од града Њуман, у региону Пилбара у Западној Аустралији, пренео је првобитно Еј-Би-Си њуз.

Локална полиција је брзо идентификовала објекат као могући свемирски отпад, након што је искључила могућност да је пао са авиона. Затим је позвана Аустралијска свемирска агенција да преузме олупину ради даљег тестирања, али није одмах успела да утврди њен идентитет.

Марко Лангбрук, аналитичар аеронаутичког инжењерства са Техничког универзитета у Делфту у Холандији, који прати путање свемирских летелица у орбити, први је идентификовао вероватно порекло отпада као горњи степен једне од кинеских ракета "Jielong 3", која је деорбитирала непосредно пре открића, према порталу Спејс.

Ову теорију касније су потврдили и други стручњаци, укључујући и Џонатана Макдауела, астронома са Центра за астрофизику „Харвард & Смитсонијан“, који више од 35 година прати поновне уласке свемирског отпада у атмосферу. Тренутно није познато када је та ракета првобитно лансирана у свемир.

Стручњаци нису сигурни који је тачно део ракете високе 31 метар пронађен близу Њумана, због великог оштећења и непознатог дизајна летелице, који је последица високе тајности кинеског свемирског програма, укључујући њихове конструкције ракета, свемирских летелица, мисија на Месец и сателитских констелација.

Међутим, према писању портала Спејс, изгледа да је олупина углавном направљена од угљеничних влакана. Највероватнији сценарији су да је реч или о композитном резервоару под притиском, који у ракетама садржи гасове и течности под високим притиском или о изобличеним остацима целог горњег степена ракете.

На основу величине и места пада, Лангбрук процењује да преживели део ракете тежи око 300 килограма. То би, додаје, могло бити додатни доказ да је ракета користила експериментално чврсто гориво, које је теже од традиционалног течног горива.

Једно од највећих изненађења у вези са овим инцидентом јесте то што се олупина још увек делимично пушила када је пронађена, што је веома неуобичајено. То је вероватно знак „врло свежег удара“, написао је Лангбрук на свом блогу.

Шта полети, мора и да се врати

Сваки објекат који заврши у ниској Земљиној орбити, било да је у питању сателит, степен ракете или већа летелица попут Међународне свемирске станице, осуђен је да се пре или касније врати на Земљу након завршетка свог радног века, наводи Наса.

Обично ти објекти потпуно изгоре при поновном уласку у атмосферу, као што је био случај са кинеском летелицом “Шенџоу-15”, која је створила спектакуларну „ватрену куглу“ када је изгорела изнад Калифорније у априлу 2024. Ако су летелице превелике да би у потпуности сагореле, оне се обично плански деорбитирају тако да заврше у удаљеним деловима океана.

Међутим, понекад се догоди да објекат који би требало да изгори не сагори у потпуности, или да масивна летелица уђе у атмосферу неконтролисано, попут неактивне совјетске летелице Космос 482, која је доспела у вести када је пала на Земљу у мају. Када се то догоди, велики делови отпада могу пасти на Земљину површину, понекад са потенцијално разорним последицама.

Кина је већ критикована због великог броја својих ракетних потисника који су последњих година пали на Земљу. То се дешава јер су они много већи од већине других потисника и јер се пуштају да сами поново уђу у атмосферу, без контроле оператера са Земље.

Иако до сада нико није повређен или погинуо због пада свемирског отпада, било је неколико блиских случајева. На пример, у јануару је метални прстен ширине 2,5 метра пао усред села у Кенији, а у априлу 2024. остаци батеријског модула одбаченог са Међународне свемирске станице пали су на кућу на Флориди.

Студија из 2022. године предвиђа да постоји 10 одсто шансе да у наредној деценији дође до повреде или смртних случајева изазваних свемирским отпадом, при чему је ризик већи за становнике јужне хемисфере.

Многе свемирске агенције и приватне компаније истражују нове начине уклањања свемирског отпада, али се брзина којом се нови објекти лансирају у орбиту далеко брже повећава него што напредују технологије за њихово уклањање.