Пазите какво име дајете детету, кад порасте личиће на њега

Закључак је да како одрастају људи прилагођавају свој изглед како би боље одговарао њиховим именима, да ли кроз фризуру, шминку, ношење наочара, пирсинге и гримасе.

„Демонстрирали смо да друштвено структурисање постоји и да је толико снажно да може да измени нечији изглед. Подаци указују и да други лични фактори, далеко значајнији од имена – попут пола или етничке припадности, могу да обликују људе какви ће постати кад одрасту“, наводи стручњак за маркетинг са израелског Универзитета Рајхман, Јонат Звебнер.

У прошлости су рађене студије које су пронашле доказе да изрази лица и гримасе често могу укажу на нечије име. Али није било јасно да ли је то зато што су људима давана имена како би одговарала њиховим физичким особинама као бебама или се њихов изглед развио током времена како би више одговарао њиховим именима.

Нова студија тестирала је то користећи људске учеснике и алгоритме машинског учења. Спровели су је стручњаци са Универзитета Рајхман и Универзитета у Јерусалиму.

У једном тесту, деца између осам и 12 година и старији преко 18 година замољени су да повежу лица на фотографијама деце и одраслих са именима, од којих су могли да бирају једно од четири.

И деца и старији учесници су били једнако добри у повезивању лица и имена одраслих људи, али нису могли са истим успехом да то понове када је требало да бирају имена за лица на фотографијама деце од девет или 10 година.

Чак и када су њихова млада лица дигитално измењена да изгледају старије, учесници нису могли да погађају имена изнад просте стопе вероватноће, што указује да се нечији изглед мења после детињства како би боље одговарао њиховом имену.

У даљем тесту, алгоритми машинског учења су процесуирали велику колекцију фацијалних експресија. Алгоритам је утврдио да одрасли са истим именом често више личе једни на друге него што деле сличности са људима другог имена.

Али то није био случај са децом која имају иста имена.