Деци играње видео-игара ограничити не само временски већ садржински

Бројне студије говоре о негативном утицају видео-игара, а прву студију о позитивном, спровели су психолози са Државног универзитета у Мичигену који су закључили да видео-игре могу имати позитиван утицај на децу ако се правилно користе у игри.

Задатак дванаестогодишњака у видео-игри био је да направе креативне цртеже помоћу закривљених линија, да их именују и напишу причу о њима. Истраживање је показало да је то повећавало њихову креативност.

„Не мора да значи да су све игрице лоше. То родитељи могу да провере на интернету, постоје игрице које се зову СТЕМ – наука, технологија, инжењерство, математика. То је читава категорија игрица која је у већини случајева позитивна и корисна за децу. Игрице у којима деца могу да испоље своју креативност су добре. Игрице у којима дете може нешто да открије, да сложи неку слагалицу, реши проблем, да пронађе нешто на слици, да вежба поглед, рецимо“, наглашава Часлав Манчић, аутор програма „Мудро учење“.

Дакле, нешто осим сталног критиковања деце због играња игрица је и у нашим рукама. Ми смо ти који можемо да сугеришемо деци које игрице би требало да бирају.

„Све зависи од тимова који праве игрице. Они нису састављени само од ИТ стручњака, програмера, већ и од психолога и људи који познају неке друге области – математику, физику, неке стране језике, који би указали којим редоследом деца треба да стичу знање, на који начин да створе садржај који не би био оптерећујући за децу“, наводи Лука Милинковић, стручњак за информационе технологије и сајбер безбедност.
И психијатар Ивица Младеновић каже да игрице могу бити од користи, иако се у пракси све чешће среће са децом која од игрица имају само проблеме.

„Видео-игрице које могу да буду од користи код деце, у зависности од узраста деце, су игрице које подразумевају развој манипулативних вештина, когнитивних вештина. Код старијих је то развој креативности. Ми морамо да схватимо да живимо у информатичкој ери. Проблем са видео игрицама је што су деца бомбардована визуелним стимулусима и то би требало избегавати. Избегавати оне игрице које су само за разоноду где би требало да се пуца или неке борбе, већ оне где би деца осмишљавала нове облике, давала нове могућности за коришћење објеката. То би подразумевало тај креативни аспект“, напомиње прим. др Ивица Младеновић.

Стручњаци су сагласни у једном – приступ видео-играма треба да буде контролисан, не само временски, већ и садржински. Препоручују видео-игре које подстичу креативност, машту и вештине коришћења модерних технологија и које могу добро утицати на децу.