Видео-игра, филм, роман и симфонија у „највећој експедицији до сада“

Замислите сценарио у којем фудбалска репрезентација Србије осваја Светско првенство, а у најбољој постави шампионата налази се чак осам њених играча.

Замислите да неамерички филм забележи 15-16 номинација за Оскара. Или да дечји писац добије Нобелову награду за књижевност – никада се није десило.

Замислите културно достигнуће толико неочекивано и неуобичајено да пркоси времену у којем је настало: пирамиде у Гизи, римско право, ренесанса, Нотр Дам.

Сада замислите тридесетак одлучних, помало одметнутих стваралаца који, уз помоћ неколико десетина сарадника, за само пет година стварају нешто што мења ток савремене индустрије видео-игара, и оставља дубок траг у поп-култури.

То је учинио "Sandfall Studio", креиравши „највећу експедицију свих времена“ – своју дебитантску видео-игру, Clair Obscur: Expedition 33, поставивши летвицу толико високо да је тешко и замислити ко би могао да је надмаши.

Експедиција иза експедиције

"Sandfall Interactive" настао је у Француској 2020. године, и у веома кратком року остварио успехе које не постижу ни највећи светски студији.

Оснивач Гиљерм Брош напустио је "Ubisoft" 2019. године са жељом да направи нешто аутентично, нешто што ће оставити трајан печат у гејм култури, тако је створен "Sandfall".

Прва верзија тима бројала је свега троје људи. Били су без буџета, без спонзора, али са идејом да оживе потезни RPG жанр, који је у том тренутку готово нестао.

Како је идеја расла, тако је расло и језгро студија, које данас броји 38 стално запослених.

Оно што ову игру чини још посебнијом је невероватна прича иза њеног настанка.

Главни писац и већина глумаца пронађени су путем огласа на Reddit-у, а композитор је откривен на платформи SoundCloud.

Главна сценаристкиња, Јенифер Свеберг Јен, до тада радила је у индустрији приватних инвестиција и никада се раније није бавила писањем.

Композитор Лорјен Тресар такође није имао искуства у гејм индустрији.

Кад су се прошириле гласине о уникатном пројекту, придружили су му се и холивудски глумци: Чарли Кокс (Марвелов Дердевил) и Енди Серкис (Голум из Господара прстенова).

На Game Awards 2025 игра је добила чак 12 номинација у 10 категорија:
– Игра године
– Најбоља режија
– Најбоља прича
– Најбољи уметнички дизајн
– Најбоља пратећа музика
– Најбољи звучни дизајн
– Три номинације за најбољу глуму
– Најбоља независна игра
– Најбоља дебитантска независна игра
– Најбоља RPG игра

"So she can never paint death again" – Да више не може да слика смрт

Игра нас, уз емотивну музику, води у сановни град Лумијер, који је после „великог расцепа" (разорног земљотреса) пре 67 година остао одсечен од остатка света.

У тренутку расцепа на хоризонту су се појавили велики монолит и тајанствени ентитет – Сликарка. Сваке године, она се буди у исто време, слика број који се стално смањује за један и сви који су старости тог броја – ишчезну.

Сваке године експедиција напушта острво са једним циљем – да је зауставе у намери да слика смрт. Шездесетшест их је отишло и све су подбациле.

Упознајемо Густава 32-годишњег проналазача који ће за само неколико сати постати најстарији становник града.

Он на цветном балкону разговара са Маел, тинејџерком о којој се стара откако су је родитељи оставили, а која ће бити најмлађи учесник предстојеће екпседиције.

Сазнајемо да Густав тешко прихвата чињеницу да ће морати да се опрости од Софи, девојке са којом се разишао пре четири године, а према којој још увек гаји осећања.

Софи пуни 33 године – и ускоро ће нестати у ритуалу гомаж (у буквалном преводу „нежно брисање“).

Тог дана град приређује свечаност у којој они који ће бити обрисани последње тренутке проводе крај највољенијих, док гледају залазак сунца и појаву новог броја.

Пре него што ће нестати, он јој говори да ће зауставити Сликарку и да ничија будућност више неће бити украдена.

Густав преузима вођство Експедиције 33 која се потом упућује ка континенту и Сликарки – времена и наде је све мање, али они ипак одлазе да ураде што нико други није, или бар „уцртају траг за оне који ће доћи после".

Спој три уметности

Expedition 33 ослања се на пет стубова: причу, музику, свет, систем борбе, истраживање.

Сваки од њих изграђен је са изузетном пажњом.

Иако је чудно, ова игра спаја књижевност, ликовну и музичку уметност. Нарација и дијалози прожети су меланхолијом, жаљењем, али и тихим оптимизмом у паролама: „За оне који долазе после“ и „Кад један падне, ми настављамо“.

Често се користи поетски стил што причи даје посебан тон. Као код класичних писаца урања се у психу човека постављајући га пред моралне и егзистенцијалне дилеме. Играч се суочава са изборима који нису само тактички већ и емоционално значајни – кога спасава, шта ризикује, кога и шта жртвује.

Тада ће из снажног контраста који је у самом називу ипак закорачити у сиву зону јер један исправан избор не постоји и ништа на крају није црно-бело.

То је изражено већ у самом називу Clair Obscur (француски назив за ренесансну сликарску технику Chiaroscuro – светло-тамно) где се крије алегорија правца игре: светлост представља наду и хуманост, а тама: страх, декаденцију и патњу.

Визуелни стил игре креће се између златних, раскошних тонова који подсећају на дела Густава Климта, и мрачних, узнемирујућих попут оних које је цртао Гоја у својим црним данима.

Пејзажи игре асоцирају на дела Одилона Редона – надреални, магловити, онирични.

Свет је инспирисан периодом Belle Époque (1870–1914) – доба културног процвата Европе, који се јасно примећује у архитектури, костимима, атмосфери, па и музици.

Најбољи опис музике био би да је то мешавина класичне и модерне филмске. Писана је за оркестар са великим бројем инструмената па је у исто време емотивна, меланхолична, а уједно модерна.

Бројне референце

Креатори игре нису крили да су инспирацију како за причу, тако и за музику и визуелни изглед тражили у историји Париза и уметности.

Ликови носе имена историјских уметника, додуше без директне повезаности, па се не треба изненадити чињеницама да је у центру пажње име Густав, док су главни антагонисти Алин и Реноар попут познатог сликара и његове супруге.

Један од ликова, Моноко, име је добио по псу којег је усвојила редакција, a његова опседнутост стопалима у стварном свету преточена је и у игру.

Град Лумијер на француском значи светлост, а с обзиром да се у њему налазе изобличени Ајфелов торањ и Тријумфална капија јасно је одакле је покупио инспирацију.

Грађевине и костими ослањају се на ар деко – смеле геометријске форме, луксуз и декоративност почетка 20. века.

Емотивна од почетка до краја

У времену када доминирају брзи, акциони наслови са фокусом на визуелним ефектима и забавом са мало психичког трошења "Sandfall" је показао да видео игра може бити и модерна и дубоко емотивна – без уступања било којој страни.

Потпуно нови вид митологије, радња смештена у период историје који је обиловао раскошним бојама и уметношћу, те прича и расплет којима би се дичио и Кристофер Нолан купили су ме, иако сам ја дао новац за игрицу.

Тренутак у којем сам завршио последњу мисију, видео епилог својих одлука и спустио џојстик оставио ме је у неверици. Нисам управљао ликовима, саживео сам се са њима.

Колико вреди жртва једног живота за спас многих? Да ли је искупљење могуће или је то само покушај исправљања неизбрисивог?

Они који не играју видео-игре, или нису у прилици да заиграју Expedition 33, на Јутјубу могу погледати ссве сцене из игре и доживети је за себе.