Папин левичарски одговор на дигиталну апокалипсу – црвене линије вештачкој интелигенцији

Вриштећи медијски наслови већ годинама се утркују у застрашивању јавности, проричући да ће апокалипса, у којој ће машине и вештачка интелигенција преузети све и свашта – стићи раније него што се очекивало. А где је апокалипса, ту је и Ватикан.

Овог пута, међутим, папа је ту да смири духове (капитализма), али и да упозори.

„Човечанство, које је Бог створио у свом његовом величанству, данас стоји пред судбоносним избором: или да сагради нову Вавилонску кулу, или да изгради град у којем Бог и човечанство заједно обитавају", уводне су речи прве енциклике папе Лава XIV, чији је наслов: Magnifica humanitas: О заштити људске личности у доба вештачке интелигенције.

Посебно су, ипак, занимљиви хуманистичка реторика у корист радника и сиромашних, а против профита као врховног мерила, упозорење на нове облике ропства и позив на разоружање ВИ. Све то прилично одступа од доминантног наратива о новој технологији, агресивно усмереног на логику тржишта, огољеног капитализма и геополитичког надметања.

Такве поруке нису случајне – папа Лав XIV представио је енциклику на 135. годишњицу објаве Rerum Novaruma – чувеног документа свог имењака Лава XIII, којим је Римокатоличка црква 1891. године одговорила на изазове тадашње индустријске револуције залажући се за побољшања права радника.

Шта пише у папиној поруци

Папа Лав XIV у енциклици полази од јасне премисе: у свету у којем богатство народа све више зависи од знања и технологије, та добра не смеју остати у рукама малобројних.

„То продубљује јаз између укључених и искључених – између оних који могу да учествују у дигиталној револуцији и оних који остају на њеним маргинама", пише папа.

Социјална правда у дигиталном добу, према његовом мишљењу, захтева равноправан приступ технологији за све, заштиту најрањивијих и јавни надзор над употребом ВИ – „тако да водећи принцип не буде искључиво профит, него достојанство сваке особе и опште добро свих људи."

Посебно место у енциклици заузима питање рада. „Нови облици рада нису нужно бољи", упозорава Лав XIV.

Иако технологија свакако може да ослободи човека напорних или понављајућих послова, она не сме водити незапослености у име смањења трошкова и повећања профита. У том контексту, папа позива и на обнову активности радничких организација.

Модерно ропство

Енциклика, међутим, иде и корак даље – у оно што западна јавност ретко жели да чује, упозоравајући на нове облике ропства.

Иза сваког „тренутног и беспрекорног" одговора вештачке интелигенције стоји дуг ланац људи – углавном "невидљивих". Милиони људи, претежно жена, обучавају моделе и модерирају садржај за минималне зараде. А негде другде, деца и адолесценти у опасним условима ископавају ретке земне елементе без којих ВИ и најсавременија технологија не би ни постојале.

„Тела тих људи су израњавана, повређена и изнемогла, да би рачунарски процеси могли да теку непрекидно", пише папа.

Томе додаје и упозорење на оно што назива новим лицем колонијализма, где лични подаци грађана постају сировина за туђе економске стратегије, претварајући дигитално окружење у „простор експлоатације".

„ВИ мора бити разоружана"

Папа позива на „разоружавање" вештачке интелигенције – не у смислу одбацивања технологије, него у смислу одузимања моћи онима који верују да им техничка надмоћ аутоматски даје право да управљају светом.

„Разоружати не значи одбацити технологију, него спречити је да завлада човечанством", поручио је поглавар Римокатоличке цркве.

Од цркве се могао очекивати опрезан и конзервативан став према свему што у називу има „револуцију“, па била она и дигитална.

Њени друштвени погледи имају дубоке корене. Уосталом, папа Лав XIV се директно позива на Социјалну доктрину цркве и свог имењака из 19. века.

Зато енциклика уствари мање говори о папи или цркви, а више о данашњем времену у којем Ватикан, барем на нивоу реторике, заступа идеје које је западни политички мејнстрим одавно занемарио.