Баук се шири ИТ светом – сада свако може да прави софтвер, шта је вајб кодирање

У овом тренутку, у софтверском инжењерингу вероватно не постоји контроверзнији појам од „вајб кодирања“ (vibe coding) – препуштања вештачкој интелигенцији да напише кôд уместо програмера.

Једноставан „разговор“ са рачунаром претвори се у апликацију, игру или веб-сајт, са алатима као што су „Фајербејс студио“ (Firebase Studio), „Виндсурф“ (Windsurf), „Реплит“ (Replit), „Курсор“ (Cursor), „Гитхаб Копајлот“ (GitHub Copilot) или „Клод Кôд“ (Claude Code)...

Мишљења су опречна, од једне до друге крајности. Људи га хвале, оспоравају, расправљају о њему у подкастима, па чак и држе курсеве о томе. Родитељи се питају да ли деца уопште треба да уче информатику.

Али оставимо на страну жустре расправе и хајп – у софтверској индустрији дешава се фундаментална промена.

Према последњим подацима, вештачка интелигенција генерише 30 одсто новог кода у „Мајкрософту“, а сличне бројке се бележе и у „Гуглу“ и „Мети“.

Извршни директор „Мете“ Марк Закерберг очекује да ће ВИ у тој компанији писати 50 одсто кода до наредне године, и да ће тај проценат ће наставити да расте.

Оснивачи стартапа у Сан Франциску, из акцеларатора „Y Combinator“, наводе да генеришу 90 одсто свог кода уз помоћ ВИ.

У свакодневном раду, већина њих комбинује менаџерски и инжењерски део посла. Традиционална подела између менаџера и програмера брзо се брише.

Истовремено, мањи трошкови стварања и имплементације софтвера, омогућавају лакше и јефтиније експериментисање.

„Звучи сулудо, и људи једноставно не верују“

Извршни директор компаније „Антропик“, која је развила „Клод“, један од најбољих модела за кодирање, Дарио Амодеи упозорио је да би у наредних пет година ВИ могла да елиминише 50 одсто почетничких послова такозваних „белих крагни“.

„Ми, као творци ове технологије, имамо дужност да будемо искрени у вези с оним што долази. Мислим да то људима уопште није на радару“, рекао је Амодеи за Аксиос.

Незапосленост би, према његовим речима, могла скочити између 10 и 20 одсто за пет година.

„Звучи сулудо, и људи једноставно не верују“, наглашава Амодеи.

У међувремену, пословни лидери већ виде уштеде захваљујући ВИ, док је већина радника и даље несвесна промена које се дешавају.

Амодеи истиче да компаније и влада морају да престану да „улепшавају“ ризике од масовног губитка радних места у секторима као што су технологија, финансије, право и консалтинг.

Коментари Амодеја стижу у тренутку када је, према извештају инвестиционе компаније „Signal Fire“ запошљавање дипломаца од стране великих технолошких компанија пало за око 50 одсто у односу на период пре пандемије. То је, према извештају, делом последица усвајања ВИ, пренео је Бизнис инсајдер.

Иако се запошљавање на средњим и вишим местима повећало после таласа отпуштања који је погодио ИТ сектор у свету у претходном периоду, почетне позиције никада се нису опоравиле, преноси „Signal Fire“.

Иначе, Амодејева компанија открила је недавно да њен чет-бот „Клод Опус 4“ има способност да уцењује програмере — и не устручава се да ту способност искористи уколико процени да је угрожен.

„Агенти ВИ већ на нивоу почетника“

Хедер Дошеј из фирме „SignalFire“ изјавила је да ВИ данас ради оно што су некад радили приправници и млади дипломци.

„Сада можете запослити једног искусног радника, дати му ВИ алате, и он ће произвести радни учинак двојице – без додатних трошкова“, рекла је Дошеј.

И генерални директор „OpenAI“ Сем Алтман рекао је да агенти ВИ – системи покретани вештачком интелигенцијом који могу да самостално обављају задатке користећи друге софтверске алате – већ могу ефикасно да раде послове као запослени на почетном нивоу.

„Данас је ВИ као приправник који може да ради неколико сати, али у неком тренутку биће као искусан софтверски инжењер који може да ради неколико дана“, оценио је Алтман, преноси fortune.com.

Отпуштања у „Мајкрософту“

Додатно, „Мајкрософт“ је недавно потврдио да је отпустио око 6.000 до 7.000 људи широм света, укључујући око 2.000 у својој матичној држави Вашингтон.

Више од 40 одсто отказа у Вашингтону, према писању Блумберга, било је у сектору софтверског инжењеринга, односно 817 радних места. Компанија је раније навела да су откази део ширих мера уштеде и преоријентације улагања ка ВИ, преноси techradar.com

Инвеститори мењају приоритете, техничко знање мање важно

Историјски гледано, инвеститори су преферирали стартапе чији оснивачи имају програмерско знање.

Сада, када људи без техничког знања могу писати кôд користећи ВИ, инвеститори се све више фокусирају на друге критеријуме, као што су стручност у одређеној области и вештина у раду са алатима вештачке интелигенције.

„Ако сте, рецимо, бивши књиговођа са 20 година искуства, имате знање које се лако може комерцијализовати. Фокус се све више помера са техничке експертизе на знање у одређеној области“, рекао је Бизнис инсајдер Боб Томас из Инвестиционог фонда „Oxx“.

Лоши вајбови – ризици нове технологије

Ипак, поред ентузијазма и подршке коју нови приступ ужива међу корисницима вештачке интелигенције, све је више гласова који указују на његове мане и потенцијалне ризике.

Вајб кодирање је неуредно и непрецизно, иако отвара могућности које су до недавно биле незамисливе.

Може представљати велики проблем ако се користи као замена за искусне програмере, пошто аматери и необучени људи наређују чет-ботовима, без разумевања кода.

Такав начин писања кода доводи до површног разумевања логике програма, што представља ризик по стабилност и безбедност информационих система.

Програмер често не разуме у потпуности шта се дешава у позадини, што може довести до грешака које се тешко дијагностикују.

Други велики недостатак кода који је генерисала ВИ јесте питање одговорности – тешко је утврдити ко је крив за грешке и безбедносне пропусте.

Такође, такав кôд може бити мање структуриран и мање читљив, што прави проблеме при каснијем одржавању или колаборацији.

Да ли ће вајб кодирање заменити програмере

Иако Карпати, Амодеј и други упозоравају на промене, извршни директор „Гугла“ Сундар Пичаи остаје оптимистичан.

У подкасту Лекса Фридмана, Пичаи је изјавио да, иако ВИ помаже у писању 30 одсто кода у „Гуглу“, нова технологија омогућава људима да ураде више – и да ће компанија запослити још инжењера.

„Планирамо да запослимо више инжењера наредне године, јер се шире могућности. Неке ствари у кодирању су и даље забавне – дизајнираш, пројектујеш, решаваш проблеме. ВИ преузима тежак део посла“, истакао је Пичаи.

Последњу реч даје – тржиште

У сваком случају, последњу реч ће дати тржиште, где потражња за софтвером ипак остаје висока, подстакнута сталним ширењем технологије и потребом за различитим решењима у различитим индустријама.

Дакле, софтверско инжењерство може да остане једна од најперспективнијих каријера – управо због ВИ.

Уместо да елиминише кодирање, ВИ преузима рутински рад и ослобађа програмере за креативнији део посла.

ВИ се може посматрати као ауто-пилот: обавља рутински део управљања летелицом, али ипак захтева искусног пилота за критичне ситуације.