Пет година од отварања Кластера 4, Србија и даље без помака у заштити животне средине
Србија је у протеклих годину дана забележила ограничен напредак у усклађивању са европским еколошким стандардима. Међутим и даље су кључни проблеми прекомерно загађен ваздух, штете од климатских промена, лоше управљање отпадом и раскорак између закона и стварности, оцена је извештаја Коалиције 27. Од нове Владе Србије се очекује да животна средина буде важна и да се закони примењују.
У Извештају под називом „Фластер на кластер“ наводи се да пет година након отварања Кластера 4, који се бави животном средином, у оквиру приступних преговора Србије са ЕУ, нема побољшања, зато што изостаје примена закона.
„У сектору управљања отпадом видимо веома велике недостатке по питању броја дивљих и несанитарних депонија, као и велике празнине у систему проширене одговорности произвођача“, каже Андреја Видал, програмска менаџерка за заштиту животне средине из делегације ЕУ у Србији.
У последњих 10 година број пожара на депонијама порастао је два и по пута.
„Ово указује на озбиљан пропуст који се дешава у успостављеном систему управљања отпадом и са друге стране на озбиљне последице које отпад има управо на здравље људи и на животну средину дугорочно“, наводи Игор Јездимировић из Инжењера за заштиту животне средине.
Ваздух је загађен у свим градовима, пречишћава се свега 15 одсто отпадних вода, нема довољно еколошких инспектора.
„Препорука је да се приоритизује заштита животне средине, да се за њу одвоји довољно простора, времена и новца у буџету Републике Србије, да се попуни капацитети у стручним службама, пре свега у инспекцији, наиме готово 30% инспектора недостаје“, истиче Мирјана Јовановић из Београдске отворене школе.
„Оно што је обележило овај период више него икад раније јесте потпуна недоступност информација о стању и заштити природе, као и изостанак дијалога са ресорним институцијама“, каже Тања Петровић из Младих истраживача Србије.
Упозорено је да се еколошке кризе продубљују, да пожари на депонијама и екстремне суше односе милијарде евра, док држава за заштиту животне средине издваја дупло мање новца него што је потребно.