Оживљавање лика Михајла Пупина – серија открива непознате детаље о српском научнику

Нова телевизијска серија посвећена Михајлу Пупину изазвала је велико интересовање публике, а посебно младих широм земље. Кроз кључне животне тренутке, ово остварење приказује фасцинантан пут једног од најзначајнијих српских научника, дипломата и добротвора.

Редитељ и сценариста серије Пупин, Данило Бећковић, објаснио је да су се аутори одлучили за другачији приступ у односу на досадашње биографске форме. Према његовим речима, фокус је стављен на Пупина као личност, док су његова велика научна дела остављена у другом плану, с обзиром на то да су ти подаци лако доступни јавности.

Уместо тога, прича прати десет преломних момената у којима је научник доносио кључне животне изборе.

„Нешто што је била потпуно једна локална ствар, један тренутак, један моменат о ком није могао претпоставити да ће га једног дана одвести на Колумбија колеџ и у врхове америчког друштва и светске науке“, истакао је Бећковић.

Један од највећих продукционих изазова био је проналазак адекватних локација које би верно дочарале епоху. Иако је првобитна идеја била да се сцене снимају у Пупиновом родном Идвору, екипа је морала да промени планове због савремених интервенција у селу.

Асфалтиране улице и модерни материјали, попут уграђених ПВЦ прозора, онемогућили су стварање аутентичног амбијента из времена Пупинове младости.

Због тога су кадрови који приказују Идвор заправо забележени у етно кући у Купинову, која је послужила као очуван филмски простор за приказивање Војводине тог доба.

Аутори наглашавају да је нова телевизијска форма наишла на одличан пријем, посебно међу млађом генерацијом. Након емитовања прве три епизоде, примећено је изузетно интересовање у основним и средњим школама.

Бећковић је додао да деца школског узраста са нестрпљењем ишчекују наставак серије и прате шта ће се даље дешавати са главним јунаком на његовом путу до светског успеха.

Дипломатија и научно наслеђе

Осим науке, Пупинов живот обележио је снажан национални осећај и дипломатски рад, на шта је највише утицало васпитање које је добио од оца. Професор доктор Драгољуб Мартиновић, дугогодишњи проучавалац Пупиновог дела и стручни сарадник Дома културе „Михајло Пупин“ у Идвору, нагласио је његов огроман утицај током и након Првог светског рата.

Заједно са Николом Пашићем, Пупин се изборио за стварање Југославије, ослањајући се на личне везе са америчким председником Вилсоном. Захваљујући Пупиновом меморандуму, оборен је такозвани Лондонски споразум великих сила, чиме је остварен концепт да Срби живе у једној држави.

Када је реч о научним достигнућима, чувени Пупинови калемови обележили су период пре појаве електронике и донели му богатство које је усмерио у хуманитарне сврхе.

Према речима професора Мартиновића, научник је био највећи српски добротвор у 20. веку, који је несебично помагао појединцима, породицама и државним институцијама.

Његова најгенијалнија открића из области телекомуникација била су толико испред свог времена да су технолошки могла бити реализована тек деценијама касније. Како је објаснио Мартиновић, тај фундаментални допринос развоју електронике остао је готово непознат широј публици за време Пупиновог живота.

петак, 20. новембар 2026.
18° C