Шта ће бити са глечерима: Нова законска решења забринула екологе

Закон о глечерима из 2010. године забрањивао је, јавља Би-Би-Си, сваку врсту рударења и истраживања у тим зонама, третирајући их као стратешке резерве воде.

Усвојеном реформом одговорност за дефинисање заштићених подручја глечера премешта се са Аргентинског института за снег, лед и науке о животној средини на власти појединачних провинција.

Председник Аргентине Хавијер Милеи, који је подржао реформу, изјавио је да се променама „оснажују провинције да користе своје ресурсе" и омогућава рударење „тамо где није било ничега за заштиту".

Сенат Аргентине одобрио је предлог закона још у фебруару 2026. године, па је потврда у доњем дому парламента представљала последњу кључну препреку за његово усвајање.

Противници реформе упозоравају да би она могла да угрози основни ресурс, односно воду.

С друге стране, заговорници закона тврде да се рударска индустрија неправедно демонизује.

„Зашто се рударство представља као чудовиште“

Посланица Ненси Пикон Мартинез изјавила је да се рударство представља „као да је чудовиште", истичући да закон и даље штити глечере.

Према новим правилима, глечери и периглацијална подручја, зоне које нису нужно под ледом, али су замрзнуте део године, остају под заштитом националног регистра “Ianigle” док власти провинција не докажу да не представљају „стратешке" резерве воде.

Аргентина има 16.968 глечера који обезбеђују воду за 36 речних сливова у 12 провинција, где живи око седам милиона људи.

Вода настала топљењем глечера има кључну улогу у ублажавању последица суша, посебно у полусушним областима попут Мендозе, где су сушни периоди све чешћи услед климатских промена.

Гувернери провинција богатих рудом подржали су закон, наводећи да је досадашњи оквир из 2010. године кочио „одрживи економски развој провинција и државе без угрожавања будућих генерација".

Међутим, међународне организације попут „Гринпис-а” критиковале су Закон због тврдњи да сви глечери и периглацијална подручја немају стратешки значај за водне ресурсе.

Биолошкиња Агостина Роси Сера из „Гринпис-а” истакла је да је „основна функција свих глечера и целокупног периглацијалног окружења да делују као резервоари воде".

Додала је да се та подручја постепено одмрзавају и тако снабдевају реке и потоке, наглашавајући да су многи делови Аргентине, посебно они који подржавају измену Закона, сушни и полусушни региони где је вода оскудан ресурс.