Четвртком у 9: Артемис 2 – зашто ваља држати палчеве док чекамо слетање после историјског приближавања Месецу

Артемис 2 је у одређеним категоријама забележио специфичности попут прве жене која је ушла у лунарни простор, првог афроамериканца, као и најстаријег астронаута на таквом задатку... После глобално испраћеног полетања, десетодневне авантуре и хиљаде фотографија, фантастичног доживљаја посматрања заласка Земље, експеримената, историјског прелета и видео-материјала које је направила мешовита посада у саставу Рид Вајзман, Виктор Гловер, Кристина Кох и Џереми Хансен –  са нестрпљењем се очекује њихов повратак.

Слетању према већ утврђеном механизму, треба да у великом делу помогне гравитација, уз одређене додатне „корекције" са стране, објаснио је популаризатор астрономије Бранко Симоновић.

О томе да најтежи део мисије Артемис 2 тек предстоји у емисији Четвртком у 9, говорио је и дипломирани инжењер машинства Саша Марковић који је објаснио да је летелица приликом повратка на Земљу изложена екстремним температурама које достижу и 2.800 Целзијусових степени. Томе доприноси брзина кретања за коју се очекује да ће износити око 40.000 километара на час.

Због тога, како је Марковић  рекао, постоји одређена врста штита израђеног од специјалног аблативног материјала, који током лета, услед тих високих температура „упија топлоту", шаље је у околни простор и топећи се и чува летелицу од прегревања, уз контролисано тањење штита летелице.

Код Артемиса 1, 2022, након лета, који је прошао како треба, утврђено је да је на том заштитном слоју било техничких оштећења у виду руптура, прсотина и недостајали су делови материјала. Штит се није понашао тако да се излиже равномерно. Није било равномерно скинутог материјала. У том тренутку, Артемис 2 је већ био направљен, и промене и новине би одузеле доста времена, пола године до годину дана.

„Ипак, стручњаци су проценили да такве руптуре ако се појаве на Артемису 2, сада неће угрозити летелицу, ни животе астронаута. Има и другачијих мишљења, не слажу се сви, и има и оних који мисле да Наса крши своја строга правила и зато треба да ми им држимо палчеве у тој последњој фази", рекао је Марковић, и нагласио да је за безбедност слетања (на Пацифик) важно и то –  под којим углом летелица улази у атмосферу. 

У ширем контексту, освајање простора ван планете Земље, гледа се и кроз призму борбе за потенцијалне ресурсе. Астрофизичарка и професорка на Математичком факултету Драгана Илић рекла је да Месец и није толико велики у смислу површине, али да рецимо, осунчани део Месеца, може бити повољан за постављање соларних панела.

Симоновић је говорио и о космичком праву и о интересним зонама приликом освајања делова свемира, где се, како примећује, лако прелази у сиву зону спекулација: „Ако је Артемис 1 био први, а Артемис 2 други корак, поставља се питање шта ће бити трећи и четврти корак.Чињеница је да су у овом тренутку такмаци Кина и САД у општем смислу те речи. Треба имати у виду и два приступа. Кина је са своје стране централизована и затворен систем, ми њихове грешке не видимо, и ради полако, темељно, то је систем који није транспарентан, и лакше је управљати, за разлику од америчког који је оптерећен администрацијом". Мисија Артемис иначе, како је објављено, кошта деведесет милијарди долара.

А када идемо на Марс

За РТС је говорила и научница запослена у Насином центру JPL Драгана Перковић Мартин, која је објаснила како је допринела мисији Артемис, као и о томе шта се данас више зна о Марсу, јер је својевремено радила на пројекту ровера који се спустио на ту планету.

Када је реч о дубљем истраживању свемира, првенствено о питању мисије на Црвену планету, стручњаци се слажу да је за људску посаду један од највећих проблема – зрачење.

Ту је и питање удаљености, поређења ради, Месец се налази на непуних 400.000 километара, а Марс на 50 милиона километара од Земље.

То је пут у трајању од око девет месеци, а и када би се стигло тамо, неопходан је дужи боравак, који, како је инжењер Марковић објаснио, доноси здравствене проблеме и неминовно физичко пропадање тела, попут померања очне јабучице, губитка мишићне и коштане масе. „Када кренете на Марс, нема повратка по хитном поступку", каже Марковић.

Док евентуално слетање на ту планету и даље видимо у даљој будућности, чињеница је да је човек успео да досегне опет близу Месеца, и то уз велику пажњу јавности и интензивни ПР систем.

Прилаз науци „са добрим укусом"

Симоновић је прокоментарисао „естрадизацију и комерцијализацију" током мисија попут мисије Артемис: „Све је у реду док се не пређе граница естраде. Мислим да није добро по сваку цену приближавати људима науку. Наука није рибље уље коме је потребна коцка шећера или бомбона, она је лепа, и тако јој треба прићи. Често се науци прилази са паролом Мора да буде занимљиво. Наука јесте занимљива по себи и не морамо да правимо циркус да би постала пријемчива, и свака популистичка популаризација науке је пут у погрешном правцу".

Астрофизичарка и професорка на Математичком факултету Драгана Илић каже да јој је драго да је поновни одлазак у свемир вратио науку у фокус, и прокоментарисала актуелно стање у домаћим научним круговима.

„Српска наука је у разним дисциплинама и призната и присутна у свету и то није нешто што је од јуче, већ наслеђе деценијског улагања у Србији. Ми и даље пловимо на тим великим стубовима и ослонцима образовања и науке који су постављени у последњим деценијама. Наши универзитети и факултети су дали врхунске стручњаке, што ми видимо по стручњацима који раде свуда у свету, а ми смо у критичном тренутку када морамо да освежимо нашу академску и научну заједницу новим улагањима и побољшањем услова", рекла је професорка Илић и рекла да се нада да ће мисија Артемис свакако инспирисати људе да се баве науком и у Србији и у свету.