Екстремни временски услови у Европи летос изазвали 43 милијарде евра штете

Непосредни ударац по економију само од једног лета са више дигих топлотних таласа, сушом и поплавама износи 0,26 одсто економског учинка ЕУ у 2024. години, показује анализа, која се заснива на односима између временских услова и економских података објављених у академској студији овог месеца.

Највећа штета је нанета Кипру, Грчкој, Малти и Бугарској, од којих је свака земља претрпела краткорочне губитке изнад једног процента своје „бруто додате вредности“ (gross value added – GVA) за 2024. годину, што је мера слична БДП-у. Следе их друге медитеранске земље, укључујући Шпанију, Италију и Португал.

Економисти Универзитета у Манхајму и Европске централне банке описали су резултате као „конзервативне“ јер нису узети у обзир рекордни шумски пожари који су прошлог месеца захватили јужну Европу, нити сложени утицај екстремних временских прилика које се дешавају у исто време.

Сериш Усман, економиста Универзитета у Манхајму и водећа ауторка студије, рекла је да би „благовремене процене“ студије могле помоћи креаторима политике да процене финансијске и друге неопходне подршке у одсуству званичних података.

„Прави трошкови екстремних временских услова појављују се полако јер ови догађаји утичу на животе и средства за живот кроз широк спектар канала који се протежу даље од почетног утицаја“, објашњава Усманова.

Научници су се утркивали да утврде у којој мери је глобално загревање погоршало разорне екстремне временске услове овог лета, а студије сугеришу да су климатске промене учиниле врело време 40 пута вероватнијим у Шпанији и Португалу, и 10 пута вероватнијим у Грчкој и Турској. Процењује се да се број жртава „тихо разарајућег“ јунског топлотног таласа утростручио у 12 великих градова због разних врста загађења које загревају планету.

Док већина истраживања економских трошкова, које изазивају климатске промене, посматра директне утицаје, као што су уништена имовина или осигурани губици, аутори нове студије користили су историјске везе између бурних временских услова и економског учинка како би објаснили ефекте таласа, као што су ограничење времена које грађевинари могу провести у раду током топлотних таласа или измене у времену потребном за путовање на посао након што поплаве оштете железничке трасе.

Посредна штета такође огромна

Стефан Халегат, главни климатски економиста у Светској банци, који није учествовао у изради студије, нагласио је да је она потврдила да су шири економски утицаји екстремних временских услова били већи од директних ефеката и трајали дуже него што људи мисле.

„Дуго се залажем за преусмеравање фокуса са директне штете од катастрофа на шире метрике које обухватају потпунији економски утицај, тако да сам веома срећан што студија ради управо то“, рекао је Халегат.

Такође, упозорио је да су коришћени „несавршени показатељи“ за идентификацију екстремних временских услова, што би вероватно довело до потцењивања пуних трошкова. Бруто додата вредност није обухватила пуне трошкове екстремних временских услова за људе и пољопривредна добра, додао је Халегат.

„Посебно када катастрофе погађају сиромашне заједнице и људе, утицај на бруто додату вредност може бити минималан, јер су ти људи сиромашни“, објашњава Халегат. „Али то не значи да неће патити додатно.“

Герт Бијненс, економиста у Националној банци Белгије, који није био укључен у студију, сматра да је поремећај ланца снабдевања био један од најзначајнијих „скривених трошкова“ који обично остаје незапажен.

Студија чији је Бијненс био коаутор о трошковима разорних белгијских поплава 2021. године открила је да је продаја у производним фирмама које нису погођене катастрофама нагло пала ако су имале дугогодишње добављаче у поплавним зонама.

Игнорисање таквих ефеката могло би потценити штету и до 30 одсто, процењује Бијненс.

„Наравно, такве процене долазе са неизвесношћу јер се ослањају на историјске просеке и још увек не могу у потпуности да обухвате сложене догађаје. Али главна порука је јасна: екстремни временски услови већ остављају значајан економски траг, а индиректни ефекти могу бити подједнако штетни као и директно уништење“, закључио је Бијненс.