Плави Марс – Црвена планета некад имала океан који је прекривао читаву северну хемисферу

Нови докази о древним рекама указују на то да је Марс можда био „плава планета“, захваљујући океану који се простирао преко читаве његове северне хемисфере.

Камере са неколико орбитера око Марса забележиле су прашњаве остатке онога што делује као речне делте, описане у истраживању објављеном 7. јануара у часопису NPJ Space Exploration.

Тим, који су предводили истраживачи са Универзитета у Берну, посматрао је чувену Долину Маринерис, највећи систем долина на Марсу, која је пет пута дужа од Великог кањона. У том региону Црвене планете научници су уочили „структуре у близини кањонског система које подсећају на речне делте на Земљи“, наводи се у саопштењу Универзитета у Берну.

„Ове структуре представљају ушће реке у океан. Нова студија стога пружа јасне доказе о постојању обале, а самим тим и о некадашњем океану на Марсу“, наводе научници.

Иако је Марс данас сув и прашњав, постоје бројни знаци да је планета у далекој прошлости имала воду. На пример, марсовски ровери су уочили такозване „боровнице“ – каменчиће који могу да садрже минерале гвожђе-оксида са водом. Насин ровер Кјуриосити је 2025. године снимио могуће „таласасте структуре“ древног речног корита, док су неке орбиталне мисије откриле оно што би могле бити огромне подземне залихе воде.

Нова студија се фокусирала на геоморфологију Марса, проучавање његове површине и процеса који је обликују, и користила податке са више летелица, укључујући орбитере ExoMars Trace Gas Orbiter, Mars Express и Mars Reconnaissance Orbiter.

„Јединствене сателитске снимке Марса високе резолуције омогућиле су нам да детаљно проучимо марсовски пејзаж кроз истраживање и мапирање“, изјавио је у саопштењу Игнацијус Аргадестyа, главни аутор студије и докторанд на Институту за геолошке науке и Институту за физику Универзитета у Берну.

„Приликом мерења и мапирања марсовских снимака могао сам да препознам планине и долине које подсећају на планински пејзаж на Земљи. Међутим, посебно су ме импресионирале делте које сам открио на ивици једне од планина“, истакао је Аргадестyа.

Тим је уочио могуће „лепезасте делте“, које настају када се наслаге и песак таложе у мирној води. Наслаге на марсовским снимцима изгледају веома слично активним лепезастим делтама на Земљи. На нашој планети оне се формирају на местима где се реке уливају у океан.

Све ове наслаге мапиране су на надморској висини између 3.650 до 3.750 метара и настале су пре отприлике 3,37 милијарди година. С обзиром на то да се све налазе на приближно истој висини и у региону северних низија Марса и Долине Маринерис, истраживачи тврде да ове структуре означавају границе древне обале. Тим додаје да је океан који је некада постојао вероватно прекривао читаву северну хемисферу Марса.

Делимично се ослањајући на ранија истраживања, научници наводе да је овај древни марсовски океан био најмање велик као данашњи Арктички океан.

„Нисмо први који су поставили хипотезу о постојању и величини океана. Међутим, раније тврдње су се заснивале на мање прецизним подацима и делимично на индиректним аргументима. Наша реконструкција нивоа мора, с друге стране, заснива се на јасним доказима постојања обале, јер смо могли да користимо снимке високе резолуције“, рекао је у саопштењу Фриц Шлунегер, професор геологије на Универзитету у Берну и коаутор студије.