Откривен џиновски астероид који се врти кô чигра

Научници који анализирају прве снимке са опсерваторије Вера Ц. Рубин открили су астероид са најбржом ротацијом у својој класи. Овај свемирски камен који обара рекорде, назван 2025 МН45, већи је од већине небодера на Земљи – пречника широк око 710 метара!

Масивни свемирски објекат направи пун круг за око 113 секунди, што га чини најбрже ротирајућим познатим астероидом пречника већег од 500 метара.

Истраживање, објављено у среду, 7. јануара, у часопису The Astrophysical Journal Letters, део је програма проучавања астероида чији је циљ боље разумевање начина на који су се ова небеска тела формирала и развијала.

Ова студија је први рецензирани научни рад настао на основу података са ЛССТ камере Опсерваторије Рубин, највеће дигиталне камере на свету, која ће током десет година непрекидно снимати ноћно небо јужне хемисфере и створити досад невиђени временски запис еволуције свемира.

Камење које се окреће

Астероиди су великe свемирскe стене, а многи од њих су остаци из раног периода историје нашег Сунчевог система, старог око 4,5 милијарди година, пре него што су се развиле планете и сателити. Зато проучавање астероида омогућава научницима да реконструишу промене кроз које је Сунчев систем пролазио током времена.

Научници су астероид 2025 МН45 открили користећи прелиминарне податке Опсерваторије Рубин, који су већ након само седам ноћи посматрања открили хиљаде до тада непознатих астероида широм Сунчевог система.

Изузетно брза ротација овог астероида посебно је заинтересовала истраживачки тим, јер пружа важне назнаке о саставу овог древног свемирског тела.

„Очигледно је да овај астероид мора бити грађен од материјала изузетно велике чврстоће да би остао у једном комаду. „Његова кохезиона чврстоћа морала би да буде слична чврстоћи компактног камена“, изјавила је Сара Гринстрит, помоћна астрономкиња у Националној лабораторији за оптичко-инфрацрвену астрономију Националне фондације за науку.

„Ово је донекле изненађујуће, јер се сматра да је већина астероида састављена од великог броја мањих камених фрагмената и крхотина које су се спојиле гравитацијом током формирања Сунчевог система или каснијих судара“, додала је Гринстритова,

Хиљаде нових открића

Уопштено, брзоротирајући астероиди могли су да достигну такво стање након судара са другим свемирским телом, наводи истраживачки тим. Такође је могуће да је 2025 МН45 остатак знатно већег астероида који је разбијен у космичком судару.

Већина астероида у Сунчевом систему налази се у главном астероидном појасу између Марса и Јупитера. Међутим, већина брзоротирајућих астероида које су астрономи до сада посматрали налази се ближе Земљи, једноставно зато што су лакши за уочавање.

Астероид 2025 МН45 припада главном појасу, где већина астероида, пошто су углавном лабаве гомиле крхотина, мора да има период ротације од најмање 2,2 сата како би се избегло распадање. Све што се окреће брже од тога „мора бити структурно веома чврсто“, наводе аутори.

Ипак, 2025 МН45 није једини брзоротирајући астероид у главном појасу. Поред њега, први скуп података Опсерваторије Рубин укључује и 16 „супер-брзих“ ротатора, са периодима ротације између 13 минута и 2,2 сата, као и два „ултра-брза“ ротатора који се окрећу за мање од два минута. Сви ови астероиди дужи су од 90 метара, а сви осим једног налазе се у главном астероидном појасу.

Подаци прикупљени током пробне фазе рада Опсерваторије Рубин, објављени прошлог јуна, детаљније су анализирани у овом раду, који је у среду представљен и на конференцији за новинаре током 247. састанка Америчког астрономског друштва у Финиксу.

Према саопштењу, овај огроман скуп посматрања садржи око 1.900 до сада невиђених астероида. Када Опсерваторија Рубин у наредним месецима званично започне своје десетогодишње истраживање неба, очекује се откриће још много нових објеката.