Зима је, а Земља je била најближе Сунцу

Ако смо сада ближе сунцу, зашто онда сви не уживамо у тропском времену? Одговор не лежи у нашој удаљености од сунца, већ у нагибу земљине осе. Током јануара, северна хемисфера се нагиње од сунца, што доводи до нижих температура и краћих дана.

У међувремену, плаже у Сиднеју и улице Буенос Ајреса уживају у летњој врућини. Јужна хемисфера се нагиње ка сунцу, уживајући у дугим данима и интензивној летњој врућини.

Шта је перихел

Током перихела наша планета је удаљена „само“ 0,98333 астрономске јединице (око 147 милиона километара) од сунца. То је отприлике пет милиона километара ближе него током афела, најудаљеније тачке, у којој ћемо бити 3. јула 2025. Од сунца ће нас тада делити 152 милиона километара.

Не само да Земља сваке године пролази кроз перихел и афел, већ све планете круже око звезда у елипси, што је у 17. веку открио немачки математичар Јохан Кеплер, који је развио свој први закон о кретању планета.

Земљина елиптична орбита

Земљина елиптична орбита узрокује мале варијације у соларној енергији, са око седам одсто више сунчеве светлости која стиже до Земље током перихела него афела.

Дакле, да ли је Земља топлија у јануару него у јулу? То је логично, али погрешно.

Географија јужне хемисфере поништава варијације у удаљености Земље од Сунца. Упркос томе што у јануару добија више зрачења од сунца него што северна хемисфера добије у јулу, већина јужне хемисфере су океани. Има много мање копнене масе, што потире утицај перихела.

Шта је са соларним максимумом

Соларни циклуси се обично дешавају сваких 11 година. За то време, Сунце осцилира од минималне до максималне активности, при чему максимална активност достиже врхунац у средини циклуса, што би требало да се догоди средином 2025. године. У најактивнијој фази сунца производи више светлости, енергије и сунчевог зрачења.

Према подацима америчке Националне управе за океане и атмосферу, укупна енергија коју ће земља примити од сунца – укупна сунчева ирадијанса, мерена са сателита – повећаће се за 0,1 одсто током соларног максимума. Међутим, то је премало да би значајно утицало на климу на Земљи, али данас смо склонији да бринемо о ефектима соларног максимума него раније, због наше све веће зависности од сателитске технологије.