Читај ми!

Најспектакуларније фотографије године са телескопа „Џејмс Веб“

Ова година је била прва година током које је свемирски телескоп „Џејмс Веб" радио у пуном капацитету и то се много исплатило, јер је послао задивљујуће слике, које нису само посластица за наше очи, већ пружају астрономима драгоцене податке.

Најспектакуларније фотографије године са телескопа „Џејмс Веб“ Најспектакуларније фотографије године са телескопа „Џејмс Веб“

За свемирски телескоп „Џејмс Веб“ биле су то две напорне, али и тријумфалне године. Лансиран на Божић 2021. године, опсерваторија вредна 10 милијарди долара провела је првих својих 30 дана путујући кроз хладни дубоки свемир док није стигао до свог одредишта удаљеног 1,6 милиона километара од Земље. Место на коме се сместио је тачка где гравитација Земље и Сунца неутралишу једна другу и омогућавају „Вебу“ да мирује у свемиру.

Када је постављен на позицију, телескоп је провео још неколико месеци у активирању хардвера, отварању огледала и постављању штитника од сунчевог зрачења који треба да штити његове инструменте да се не прегреје преко минус 266 степени Целзијусових.

Овако ниска температура је неопхода јер за разлику од „Хабла“, који снима углавном у видљивом спектру, „Веб“ ради у инфрацрвеном. Било који залутали трачак топлоте покварила би снимке, као што би светлост оштетила филмску траку.

Захваљујући „Вебу“ астрономи су имали прилику да сазнају много тога о томе како се звезде рађају и како умиру; како се галаксије сударају и спајају; како се стварају масивна галактичка јата; зашто неке звезде, које би требало да живе 10 милијарди година, умиру после само неколико хиљада и много тога још.

С обзиром да је телескопу остало још 20 година радног века, требало би да буде још десетине хиљада слика. „Веб“ је дизајниран, изграђен и лансиран да открије непознато. Његов новогодишњи поклон свету је то што ради управо то.

Звездани дуо

Близу 1.500 светлосних година од Земље лежи пар беба звезданих близанаца познатих као Хербиг-Харо 46/47—који су стари једва неколико хиљада година. Насупрот томе, звезди величине нашег Сунца потребно је у просеку 50 милиона година да достигне чак и звездани еквивалент младој одраслој доби. Екстремна младост Хербиг-Хароа 46/47 даје формацији више изглед налик на мрљу него звездани дуо какав у ствари јесте. Младе звезде су затрпане у облацима прашине и гаса, које апсорбују док расту.

Понекад, међутим, бебе звезде пребрзо унесу превише материјала. Када се то догоди, прашина и гас избијају са обе стране формације, дајући младом пару њихов изобличен изглед. Али ако имате стрпљења — стрпљења вредног 50 милиона година — оно што је данас мрља биће сутра звезде.

Расадник звезда

Пар сјајних звезданих расадника који се налазе на 1.600 светлосних година од Земље, маглина Орион и јато Трапезијум, дом су релативно великог броја веома младих, али веома светлих звезда. Четири звезде је лако видети једноставним, аматерским телескопом од 10 центиметара.

Једна од четири – звер младог легла – посебно је видљива, јер је пуних 20.000 пута светлија од нашег Сунца. Поред своје четири главне звезде, маглина Орион и јато Трапез садрже око 700 додатних младих звезда у различитим фазама настанка.

Звездана звер“

Није лако бити Волф-Рајетова звезда, попут овог примерка који је снимио „Веб“ телескоп на удаљености од 15.000 светлосних година. Ретка врста звездане звери – НАСА процењује да их има само 220 у галаксији Млечни пут са најмање 100 милијарди звезда – Волф-Рајет гори јако и брзо, са температурама 20 до 40 пута већим од оне на површини Сунца.

Сва та брзо потрошена енергија доводи до тога да звезда брзо изгуби водонични омотач и изложи своје хелијумско језгро. Резултат: веома рана и веома насилна смрт. Звезда попут нашег Сунца гори око 10 милијарди година. Што се тиче Волф-Раиета? Само неколико стотина хиљада пре него што се претвори у космичу прашину.

Маглина Прстен

Ако звезда Волф-Рајет умре ружном и насилном смрћу, прослављена маглина Прстен, коју је Веб снимио на удаљености од 2.000 светлосних година од Земље, прелепо истиче. Ужарене остатке звезде налик Сунцу, маглину је 1779. године открио француски астроном Антоан Даркије де Пелепо. Док маглина одбацује своје спољашње слојеве јонизованог гаса, открива своју карактеристичну плаву унутрашњост, састављену од водоника и кисеоника који још нису избачени звезданим ветром маглине.

НГЦ 6822

Патуљаста галаксија НГЦ 6822 оправдава своје име — дом за само 10 милиона звезда, у поређењу са минимумом од 100 милијарди у Млечном путу. Али оно што НГЦ 6822 недостаје у бројевима то чини спектаклом — што је оштро око Вебовог телескопа открило. Открио ју је 1884. амерички астроном Е.Е. Барнард, НГЦ 6822, сада је познато да има невероватан прашинасти реп пречника 200 светлосних година. Штавише, дом је густог јата звезда које сијају 100.000 пута јаче од нашег Сунца.

Галаксија М51

Спиралне галаксије су често дефинисане неједнаким па чак и неравним крацима. Али не и галаксија М51 која лежи 27 милиона светлосних година од Земље и дефинисана је правилним крацима компактне структуре. М51 није сама у свемиру. У близини се налази галаксија пратилац НГЦ 5195. Две галаксије су укључене у нешто попут гравитационог потезања конопца – у коме НГЦ 5195 побеђује. Сматра се да константна гравитациона сила НГЦ-а објашњава тако чврсто ткану структуру кракова М51, тако и плимне силе за које се сматра да доводе до стварања нових звезда у краковима.

Орионова маглина

Непосредно испод Орионовог појаса налази се један од најславнијих објеката на ноћном небу: Орионова маглина, звездани расадник који је дом за око 700 младих звезда. Ова Вебова слика се не фокусира на целину маглине, већ на структуру у доњем левом квадранту познату као Орион бар. Названа тако због свог дијагоналног изгледа налик на гребен, линија је обликована снажним зрачењем врућих, младих звезда које га окружују.

ИЦ 348

Беба по звезданим стандардима, звездано јато ИЦ 348 старо је само пет милиона година и налази се око 1.000 светлосних година од Земље. Састоји се од око 700 звезда, ИЦ 348 има структуру сличну танким завесама, које ствара прашина која рефлектује светлост звезда. Упадљива петља на десној страни слике је вероватно настала услед налета соларних ветрова који дувају у правцу који би, од Земље, био од запада ка истоку.

Пандорино јато

Када су у питању галаксије, постоје велике, затим огромне и немерљиве, а Пандорино јато – познато као Абел 2744 – квалификује се као ово последње. Не само галаксија, па чак ни јато галаксија, Абел 2744 је јато од четири јата, која су се давно сударила једно са другим. Смештено три и по милијарди светлосних година од Земље, Пандорино јато мери запањујућих 350 милиона светлосних година у пречнику. Огромна колективна гравитација кластера омогућава астрономима да га користе као гравитационо сочиво, савијајући и увећавајући светлост објеката у првом плану, што их чини лакшим за проучавање.

Поглед у Сунчев систем

Веб је направљен првенствено да посматра најстарије и најудаљеније објекте у свемиру, удаљене неких 13,4 милијарде светлосних година. Али не спречава телескоп да завири у сопствено двориште. Ова слика Сатурна и неких од његових 146 сателита, парира сликама добијеним сондама „Пионир“ и „Војаџер“.

Rho Ophiuchi

Младе звезде се рађају у целом универзуму, али најближе звездано породилиште Земљи је комплекс облака Rho Ophiuchi, удаљен само 460 светлосних година. Турбулентно – чак и насилно – место, Rho Ophiuchi је дефинисано млазовима гаса који хуче из младих звезда. Већина звезда у овом релативно скромном расаднику су мање-више величине сунца. Али један, познат као Ес1, је далеко већи – толико да се самозапаљује, стварајући око себе велику шупљину својим звезданим ветром, олују наелектрисаних честица емитују све звезде, иако мало њих са снагом олује као Ес1.

понедељак, 20. мај 2024.
22° C

Коментари

Re: Poreklo
Чије гене носе народи у региону
Imam novcic od 1 centa dole je vrednost ponudjena 6000 dinara
Ако пронађете ову новчаницу одмах идите код нумизматичара
Imam mali novcic 1 cent
Ако пронађете ову новчаницу одмах идите код нумизматичара
Косовски вез
Нематеријална културна баштина Србије – косовски вез
Prodajem
Ако пронађете ову новчаницу одмах идите код нумизматичара