четвртак, 12.03.2026, 22:25 -> 22:26
Извор: РТС, Science Alert
У каквој су вези број деце коју имате, и дужина живота
Рађање већег броја деце или, с друге стране, останак без потомака у вези се краћим животним веком и бржим биолошким старењем, показали су резултати недавне студије коју је спровео тим истраживача са Универзитета у Хелсинкију у Финској.
Истраживачи наглашавају да налазе не треба схватити као здравствени савет за појединце. Уместо тога, указују на повезаност са одређеним теоријама о дужини живота и факторима који на то утичу.
Теорија о једнократној соми (телу), на пример, предлаже став да су наши животи равнотежа између репродукције и преживљавања – ако се више ресурса користи за прво, мање остаје за друго.
„Са становишта еволуционе биологије, организми имају ограничене ресурсе као што су време и енергија“, каже биолог Микаела Хуканен са Универзитета у Хелсинкију. „Када се велика количина енергије уложи у репродукцију, она се одузима од механизама за одржавање и поправку тела, што би могло да смањи животни век", додала је.
Иако су студије раније показале да је рађање више деце повезано са нижим богатством (стандардом) касније у животу, већина претходних истраживања је укључивала само једну или две варијабле одвојено – као што је старост у којој је жена родила своје прво дете или колико је деце укупно имала.
Истраживачи који стоје иза ове нове студије конструисали су свеобухватнију слику историје рађања и смртности, анализирајући податке о 14.836 жена које су близнакиње (како би се минимизирао утицај генетских фактора). Подгрупа од 1.054 учеснице је такође процењена на маркере биолошког старења. Ове учеснице су распоређене у седам група, на основу броја деце коју су родиле и када су их родиле.
Важне су и године у којима се жена остварила као мајка
Статистички гледано, особе које нису родиле децу или које су биле у групи са просеком од шесторо до осморо рођене деце, лошије су прошле у погледу биолошког старења и ризика од смртности.
Жене које су добиле децу рано у животу такође су показивале знаке бржег биолошког старења и краћег живота, али је ова разлика углавном нестала након контроле других фактора, попут конзумирања алкохола и индекса телесне масе (ИТМ).
Међутим, резултати за жене без деце и жене са великим бројем деце остали су исти чак и након узимања у обзир других фактора.
Најнижи маркери биолошког старења и ризика од смртности забележени су у групи жена које су у просеку имале између двоје и троје деце, и међу онима које су биле у другом стању између своје 24. и 38. године.
Теорија о једнократној соми не објашњава зашто је немање деце повезано са лошијим исходима у смислу здравља и дужине живота. Истраживачи сугеришу да варијабле које овде нису мерене – попут постојећих медицинских стања – могу утицати и на рађање и на здравље у каснијем животу.
„Особа која је биолошки старија од своје календарске старости има већи ризик од смрти“, каже епигенетичарка Мина Оликаинен са Универзитета у Хелсинкију. „Наши резултати показују да избори у животној историји остављају трајан биолошки отисак који се може мерити много пре старости", објаснила је.
„У неким нашим анализама, рађање детета у младости такође је било повезано са биолошким старењем. И ово се може односити на еволуциону теорију, јер природна селекција може фаворизовати ранију репродукцију која подразумева краће укупно време генерације, чак и ако то подразумева трошкове везане за здравље повезане са старењем", истиче епигенетичарка Мина Оликаине.
Важно је имати на уму да оваква статистика не показује директан узрок и последицу, већ само повезаност међу великом групом људи. Та повезаност може се користити за развој даљих биолошких истраживања и за информисање стратегија јавног здравља.
Међутим, свакако да мноштво других фактора утиче и на животни век и на биолошко старење, као што истраживачи истичу. Ову студију зато треба размотрити и у контексту других истраживања која показују предности родитељства. „Свака жена стога не би требало да разматра промену сопствених планова или жеља у вези са децом на основу ових налаза“, оградила се Оликаинен.
Истраживање је објављено у часопису Nature Communications.
Коментари