Идеални услови или реалне околности – зашто млади све чешће одлажу одлуку о родитељству

Некада симбол зрелости и породичног живота, данас, чини се, последња етапа у одрастању младог човека. Граница за брак помера се из године у годину. И не чуди – професионална каријера и решено стамбено питање често имају приоритет.

"Избор партнера је једна од најважнијих одлука у животу. Сматрам да не треба да буде под притиском тога колико имамо година, него када пронађемо онога ко нам одговара са неким заједничким вредностима које делимо, то је нешто што ће се десити у право време. Немам ту врсту притиска, бар га ја сама себи не намећем", каже Даринка Милићевић.

Психолошкиња Kристина Брајовић Цар истиче да њена пракса показује да су млади тек око 30. године зрели за стабилне изборе.

"Данас је та група људи који размишљају о формирању породице од 30. године па до 35. или 40. године. Та врста психолошког и биолошког сазревања не прате једно друго, може да се појаве неке друге тешкоће и изазови, али из перспективе будућих генерација мислим да та психолошка зрелост и сигурност у избор партнера је добар предуслов за заснивање породице", поручује Брајовић Цар.

Колико финансије утичу на одлуку

Где је брак, ту су и деца. А са њима и потреба за стабилним финансијама. Један од начина бар када говоримо о финансијској сигурности јесте кредит за младе који је почео да се примењује од прошле године. Некима је баш он омогућио да не одлажу брак и породицу, јер су решили стамбено питање. Иначе, максималан износ кредита је 100.000 евра, а намењен је младима од 20 до 35 година за куповину првог стана.

"До сада преко 5.247 кредита је одобрено. Био је план да овај програм траје четири године и 400 милиона је опредељено, то је искоришћено за мање од 10 месеци и зато смо се определили да проширимо обим саме гарантне шеме. Имамо преко 500 кредита који су у процедури одобрења", истиче Огњен Поповић из Министарства финансија.

Александар Чортан из Банке Поштанска штедионица каже да доминирају станови од 45 до 55 квадрата, али и монтажне куће.

"Најдоминантнији су између 27. и 35. године што је период када се члан породице осамостаљује, ствара своју породицу, гради своју каријеру", додаје Чортан.

Млади људи брак посматрају на два потпуно различита начина, кажу стручњаци. За неке је то заједница пуна љубави којој теже, а за друге формална институција која доноси нови извор стреса и не гарантује срећу. Медији и друштвене мреже додатно промовишу идеју да љубав и партнерство не морају бити везани за један документ. Једно је сигурно – млади данас желе да у брак уђу спремни. Kада ће то бити, зависи од личних избора, али и финансијских и друштвених околности.

Мацура: Млади често одлажу родитељство чекајући "идеалне услове"

Mинистарка без портфеља Татјана Мацура оцењује да животне околности значајно утичу на доношење одлука, али да одлагање родитељства, у тежњи ка идеалним условима, може имати и здравствене последице.

“Понекад се због тежње ка неким идеалним околностима неке животно важне одлуке одлажу, а онда оне због таквог одлагања изазивају неке здравствене компликације које могу да се одразе управо на ту одлуку која се односи на проширење породице“, навела је Макура.

Како је истакла, млади су на друштвеним мрежама изложени бројним информацијама и сликама “савршених живота”, што додатно појачава осећај да родитељство треба одложити док се не испуне сви предуслови – стабилан посао, стан и материјална сигурност.

“Околности у којима смо ми некада стварали породице биле су потпуно другачије од онога чему млади данас теже", рекла је Макура.

Навела је и лично искуство, истичући да је прво дете добила као подстанарка, у тренутку када су она и партнер тек започињали каријере.

Кампања "За срце више"

Министарка је подсетила да је покренута кампања “За срце више” са циљем да се са младима отвори дијалог.

“Кампања носи један топао тон, јер симболизује чињеницу да жена током трудноће у себи носи два срца. Наш циљ је да разговарамо са младим људима и да им помогнемо да донесу информисане одлуке о томе како и на који начин желе да стварају породицу“, истакла је Макура.

Према њеним речима, током разговора са грађанима, посебно у мањим срединама, показало се да постоји велико интересовање за ову тему, али и значајан недостатак информација.

“Многи који се суоче са проблемом зачећа касније кажу: ‘Да смо знали раније за одређене могућности, другачије бисмо размишљали’. Људи често не знају да постоје начини да се сачува репродуктивни материјал, посебно у случајевима тешких болести“, навела је министарка.

Истакла је да кампања није усмерена на подстицање одлагања родитељства, већ на охрабривање оних који желе децу да ту одлуку донесу у периоду који је биолошки најповољнији.

"Важно је да се о овој теми не говори сензационалистички"

Нагласила је да кампања нема за циљ да врши притисак на жене које су одлучиле да немају децу или не могу да их имају, већ да помогне онима који ту жељу имају.

Министарка је истакла и улогу медија, посебно оних са националном фреквенцијом.

"Веома је важно о овој теми не говорити на један сензационалистички начин, без обзира колико је изазовно, него да то буде заиста једна кампања озбиљног информисања да би људи доносили информисане одлуке у будућности", закључила је Мацура.